1. Mojsijeva 2

2
1Tako je dovršeno nebo i zemlja sa svim svojim mnoštvom.
2 Do sedmoga dana je Bog dovršio svoje delo koje je stvorio; sedmoga dana je počinuo od svih svojih dela. 3Tada je Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je do tog dana dovršio stvaranje svih svojih dela koja je stvorio.
Adam i Eva
4To je izveštaj o poreklu neba i zemlje kad su bili stvoreni.
Kada je Gospod Bog stvorio zemlju i nebo, 5još nije bilo nikakvog poljskog rastinja, niti je bilo izniklo ikakvo bilje po poljima. Gospod Bog, naime, još nije pustio kišu na zemlju, a nije bilo ni čoveka da obrađuje zemlju. 6Ipak, voda je izvirala iz zemlje i natapala tle. 7Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah života, te posta čovek živo biće.
8Onda je Gospod Bog zasadio vrt na istoku, u Edenu, i u njega smestio čoveka koga je načinio. 9Gospod Bog je učinio da iz zemlje izrastu svakovrsna drveta primamljivog izgleda i dobra za hranu, te drvo života i drvo poznanja dobra i zla.
10U Edenu je izvirala reka koja je napajala vrt. Odande se granala u četiri reke. 11Prvoj je ime Fison; ona protiče svom zemljom evilskom, u kojoj ima zlata. 12Zlato te zemlje je dobro, a ima tamo i smole i oniksa. 13Drugoj reci je ime Gion; ona protiče celom kuškom zemljom. 14Trećoj reci je ime Tigar; ona teče istočnim delom Asirije#2,14 Ašur na jevrejskom.. Četvrta je Eufrat.
15Gospod Bog uzme čoveka i postavi ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se stara o njemu. 16Gospod Bog zapovedi čoveku: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi, 17ali sa drveta poznanja dobra i zla ne smeš jesti! Jer, toga dana kada budeš okusio s njega, sigurno ćeš umreti.“
18Zatim Gospod Bog reče: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika koji će mu priličiti.“
19Gospod Bog je načinio iz zemlje sve divlje životinje, i sve ptice na nebu, pa ih je doveo čoveku da vidi kako će koju nazvati. Svako živo biće trebalo je da se zove onako kako ga je čovek nazvao. 20Čovek je dao imena svoj stoci, svim pticama na nebu i divljim životinjama.
Ipak, za čoveka se nije našao pomoćnik koji bi mu priličio. 21Gospod Bog učini da čovek utone u dubok san. Kada je čovek zaspao, Bog uzme od njega jedno rebro, a mesto popuni mesom. 22Od rebra što je uzeo od čoveka, Gospod Bog načini ženu i dovede je čoveku.
23A čovek reče:
„Evo, ovo je kost od moje kosti
i telo od moga tela!
Neka se zato zove ’žena’#2,23 Imenice čovek i žena u jevrejskom dolaze od istog korena. Da bi izrazio ovaj odnos, Daničić je preveo žena sa čovečica.,
jer je od čoveka uzeta.“
24Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će biti jedno telo.
25Oboje su bili goli, i čovek i njegova žena, ali se nisu stideli.

Tällä hetkellä valittuna:

1. Mojsijeva 2: NSPL

Korostus

Jaa

Kopioi

None

Haluatko, että korostuksesi tallennetaan kaikille laitteillesi? Rekisteröidy tai kirjaudu sisään