Աստվածաշնչի հայտնի հատվածներ 1. Мојсијева 3-ից

Կիսվել

Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео.

Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио. Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«

А ја ћу заметнути непријатељство између тебе и жене, и између твог потомства и њеног потомства. Њено потомство сатираће ти главу, а ти ћеш га уједати за пету.«

А жени рече: »У трудноћи ћу ти умножити муке; у мукама ћеш рађати децу. Жудња ће те терати мужу, а он ће владати над тобом.«

У зноју лица свога хлеб ћеш јести док се у земљу не вратиш, јер из земље си и узет – прах си и у прах ћеш се и вратити.«

Онда рече човеку: »Зато што си послушао своју жену и јео са дрвета за које сам ти заповедио: ‚Да са њега ниси јео!‘ нека је земља проклета због тебе. Мукотрпно ћеш се са ње хранити свих дана свог живота.

»Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«

Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.

Човек даде својој жени име Ева, јер је она мајка свима живима.