Postanak 8
8
Prestanak potopa
1Onda se Bog sjeti Noe, svih životinja i stoke što bijaše u njegovoj lađi i pokrenu vjetar nad zemljom i vode se povukoše. 2I izvori bezdana se zatvoriše uz prozore nebesa, i kiša sa nebesa prestade. 3I vode se počeše povlačiti sa zemlje i nakon stotinu i pedeset dana opadoše.
4I lađa se spusti na brdo Ararat, sedamnaestog dana sedmog mjeseca. 5I vode se sve više povlačiše do desetog mjeseca; prvog dana desetog mjeseca se nazreše vrhovi planina. 6I nakon četrdeset dana Noa otvori prozor koji je napravio na lađi, 7i posla gavrana, a on je odlijetao i dolijetao sve dok se nije isušila voda na zemlji. 8Zatim posla golubicu da ispita da li se voda povukla sa zemlje. 9Ali golubica ne nađe mjesto nogama te se vrati njemu u lađu; jer bijaše još voda na cijeloj površini zemlje. Tad on pruži ruku te uhvati golubicu i vrati je kod sebe u lađu. 10I čekao je još sedam dana te ponovo pusti golubicu sa lađe. 11I golubica se predvečer vrati i gle, u kljunu je nosila svjež maslinov list! Tad Noa dozna da su se vode povukle sa zemlje. 12I sačeka još sedam dana pa ponovo pusti golubicu, a ona mu se više ne vrati.
13I šest stotina i prve godine, prvog dana prvog mjeseca, vode se sa zemlje potpuno isušiše. I Noa skloni krov sa lađe i pogleda, kad gle, površina zemaljska bijaše suha! 14I drugog mjeseca, dvadeset i sedmog dana, bijaše zemlja sasvim suha. 15Tad Gospod reče Noi: 16„Izađi iz lađe, ti i tvoja žena, sinovi tvoji i žene njihove s tobom! 17Sve životinje koje su kod tebe, sva živa bića: ptice, stoka i svi gmazovi što zemljom pužu – neka izađu s tobom i neka zemljom vrve i neka se plode, neka se zemljom šire!” 18Tako Noa izađe sa svojim sinovima i ženom te ženama njegovih sinova. 19Sve životinje, svi gmazovi i ptice, sve što se kretalo na zemlji, po svojoj vrsti, napusti lađu.
Božiji savez
20A Noa tad izgradi Gospodu žrtvenik, uze od svih čistih životinja i ptica, te žrtvova paljenice pred njim. 21I Gospod osjeti prijatan miris i reče u svome srcu: „Nikada više neću zemlju proklinjati zbog čovjeka, iako je žudnja čovjekova srca zla već od njegove mladosti: niti ću ikada više uništiti sva živa stvorenja, kako sam učinio.
22Sve dok zemlja postoji,
sjetva i žetva, studen i vrućina,
dan i noć, prestajati neće.”
Արդեն Ընտրված.
Postanak 8: Bba
Ընդգծել
Կիսվել
Պատճենել
Ցանկանու՞մ եք պահպանել ձեր նշումները ձեր բոլոր սարքերում: Գրանցվեք կամ մուտք գործեք
Krstjanska zajednica u Bosni i Hercegovini
Postanak 8
8
Prestanak potopa
1Onda se Bog sjeti Noe, svih životinja i stoke što bijaše u njegovoj lađi i pokrenu vjetar nad zemljom i vode se povukoše. 2I izvori bezdana se zatvoriše uz prozore nebesa, i kiša sa nebesa prestade. 3I vode se počeše povlačiti sa zemlje i nakon stotinu i pedeset dana opadoše.
4I lađa se spusti na brdo Ararat, sedamnaestog dana sedmog mjeseca. 5I vode se sve više povlačiše do desetog mjeseca; prvog dana desetog mjeseca se nazreše vrhovi planina. 6I nakon četrdeset dana Noa otvori prozor koji je napravio na lađi, 7i posla gavrana, a on je odlijetao i dolijetao sve dok se nije isušila voda na zemlji. 8Zatim posla golubicu da ispita da li se voda povukla sa zemlje. 9Ali golubica ne nađe mjesto nogama te se vrati njemu u lađu; jer bijaše još voda na cijeloj površini zemlje. Tad on pruži ruku te uhvati golubicu i vrati je kod sebe u lađu. 10I čekao je još sedam dana te ponovo pusti golubicu sa lađe. 11I golubica se predvečer vrati i gle, u kljunu je nosila svjež maslinov list! Tad Noa dozna da su se vode povukle sa zemlje. 12I sačeka još sedam dana pa ponovo pusti golubicu, a ona mu se više ne vrati.
13I šest stotina i prve godine, prvog dana prvog mjeseca, vode se sa zemlje potpuno isušiše. I Noa skloni krov sa lađe i pogleda, kad gle, površina zemaljska bijaše suha! 14I drugog mjeseca, dvadeset i sedmog dana, bijaše zemlja sasvim suha. 15Tad Gospod reče Noi: 16„Izađi iz lađe, ti i tvoja žena, sinovi tvoji i žene njihove s tobom! 17Sve životinje koje su kod tebe, sva živa bića: ptice, stoka i svi gmazovi što zemljom pužu – neka izađu s tobom i neka zemljom vrve i neka se plode, neka se zemljom šire!” 18Tako Noa izađe sa svojim sinovima i ženom te ženama njegovih sinova. 19Sve životinje, svi gmazovi i ptice, sve što se kretalo na zemlji, po svojoj vrsti, napusti lađu.
Božiji savez
20A Noa tad izgradi Gospodu žrtvenik, uze od svih čistih životinja i ptica, te žrtvova paljenice pred njim. 21I Gospod osjeti prijatan miris i reče u svome srcu: „Nikada više neću zemlju proklinjati zbog čovjeka, iako je žudnja čovjekova srca zla već od njegove mladosti: niti ću ikada više uništiti sva živa stvorenja, kako sam učinio.
22Sve dok zemlja postoji,
sjetva i žetva, studen i vrućina,
dan i noć, prestajati neće.”
Արդեն Ընտրված.
:
Ընդգծել
Կիսվել
Պատճենել
Ցանկանու՞մ եք պահպանել ձեր նշումները ձեր բոլոր սարքերում: Գրանցվեք կամ մուտք գործեք
Krstjanska zajednica u Bosni i Hercegovini