Лука 9
9
Апостолска служба, Иродова стрепња
(Мт 10, 1-14; Мк 6, 7-16)
1А Дванаесторицу сазва и даде им моћ и власт над свима демонима и да лече болести. 2И посла их да проповедају царство Божје и да лече болеснике. 3И рече им: „Ништа не узимајте на пут, ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате две хаљине. 4Ако пак уђете у коју кућу, онде остајте и онде полазите. 5И који год вас не приме, изађите из онога града, отресите прашину са својих ногу – за сведочанство против њих.” 6Тада су отишли и ишли по селима проповедајући јеванђеље и лечећи свуда.
7А Ирод четворовласник чуо је све шта се догађа и био је у великој неприлици јер су неки говорили да је Јован васкрсао из мртвих; 8а други – да се појавио Илија, трећи пак – да је устао неки од старих пророка. 9Ирод рече: „Јовану сам ја одсекао главу; али ко је овај о коме слушам такве ствари?” И тражио је да га види.
Умножавање хлебова
(Мт 14, 13-21; Мк 6, 30-44; Јн 6, 1-13)
10А кад су се апостоли вратили, испричаше му све шта су учинили. И узе их са собом, па се повуче у пусто место према граду званом Витсаида. 11Али је народ то сазнао и пошао за њим. И он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно. 12А дан поче нагињати; Дванаесторица тада приступише и рекоше му: „Отпусти народ, нека иду у околна села и засеоке да нађу свратише и храну, јер смо овде у пустом крају.” 13Он им пак рече: „Па дајте им ви да једу.” Али они рекоше: „Немамо више од пет хлебова и две рибе; можда да ми идемо и купимо храну за сав овај народ.” 14А било је око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: „Посадите их у групе по педесет.” 15И поступише тако, те посадише све. 16Он пак узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше их ученицима да изнесу пред народ. 17И једоше сви и наситише се, те подигоше дванаест котарица преосталих комада.
Петрово исповедање Христа
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 16, 13-28; Мк 8, 27—9, 1)
18И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: „Шта каже народ ко сам ја?” 19Они пак одговорише: „Једни кажу – Јован Крститељ, други – Илија, а трећи – да је васкрсао неки од старих пророка.” 20Тада им рече: „А ви шта кажете! Ко сам ја?” На то Петар одговори: „Христос Божји.” 21А он им запрети и заповеди да то никоме не казују, 22додајући да Син човечји треба много да пропати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.
23И свима је говорио: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узима свој крст сваки дан, па нека иде за мном. 24Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће се спасти. 25Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или науди? 26Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела. 27А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство Божје.”
Преображење Христово
(Мт 17, 1-9; Мк 9, 2-13)
28А око осам дана после ове беседе узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли. 29И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно. 30И, гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија, 31који показаше у слави и говораху о његовој смрти, коју је имао да поднесе у Јерусалиму. 32Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим. 33И кад су се они одвојили од њега, Петар рече Исусу: „Учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији” – не знајући шта говори. 34И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак. 35А из облака дође глас који је говорио: „Ово је мој изабрани Син, њега слушајте.” 36И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.
Исцељење падавичара
(Мт 17, 14-23; Мк 9, 14-27)
37А кад су следећег дана сишли с горе, многи народ му изађе у сусрет. 38И, гле, један човек из народа повика: „Учитељу, молим те погледај на мога сина јер ми је јединац. 39Види, хвата га дух, те изненада виче и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега. 40И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.” 41Исус пак одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.” 42И док му је прилазио, обори га демон и поче ломити. Али Исус запрети нечистом духу, те исцели дечака, и даде га његовом оцу.
Исус поново предсказује своју смрт
Поука апостола
Захтеви апостолства
(Мт 17, 22-23; 18, 1-5; 8, 19-22; Мк 9, 30-41)
43И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима: 44„Ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечји бити предан у људске руке.” 45Али они нису разумели ове речи и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.
46И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима. 47А Исус, знајући помисао њихова срца, узе једно дете, стави га крај себе 48и рече им: „Ко прими ово дете у моје име – мене прима; а ко мене прими – прима онога који је мене послао; јер ко је најмлађи међу свима вама – тај је највећи.” 49На то проговори Јован и рече: „Учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили зато што не иде с нама.” 50Исус му пак рече: „Не браните, јер ко није против вас – уз вас је.”
51А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим, 52те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме. 53Али га нису примили зато што се упутио Јерусалиму. 54Кад су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?” 55А он се окрену и укори их [рекавши: „Не знате каквог сте духа; Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе”]. 56И одоше у друго село.
57И док су ишли путем, неко му рече: „Ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.” 58Исус му пак рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да наслони главу.” 59А једном другом рече: „Хајде за мном.” Али он рече: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.” 60Рече му: „Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божје.” 61А рече и трећи: „Ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.” 62Исус му пак рече: „За царство Божје није нико ко стави своју руку на плуг, па се осврће натраг.”
Markert nå:
Лука 9: SNP_CNZ
Marker
Del
Kopier
Vil du ha høydepunktene lagret på alle enhetene dine? Registrer deg eller logg på
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Лука 9
9
Апостолска служба, Иродова стрепња
(Мт 10, 1-14; Мк 6, 7-16)
1А Дванаесторицу сазва и даде им моћ и власт над свима демонима и да лече болести. 2И посла их да проповедају царство Божје и да лече болеснике. 3И рече им: „Ништа не узимајте на пут, ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате две хаљине. 4Ако пак уђете у коју кућу, онде остајте и онде полазите. 5И који год вас не приме, изађите из онога града, отресите прашину са својих ногу – за сведочанство против њих.” 6Тада су отишли и ишли по селима проповедајући јеванђеље и лечећи свуда.
7А Ирод четворовласник чуо је све шта се догађа и био је у великој неприлици јер су неки говорили да је Јован васкрсао из мртвих; 8а други – да се појавио Илија, трећи пак – да је устао неки од старих пророка. 9Ирод рече: „Јовану сам ја одсекао главу; али ко је овај о коме слушам такве ствари?” И тражио је да га види.
Умножавање хлебова
(Мт 14, 13-21; Мк 6, 30-44; Јн 6, 1-13)
10А кад су се апостоли вратили, испричаше му све шта су учинили. И узе их са собом, па се повуче у пусто место према граду званом Витсаида. 11Али је народ то сазнао и пошао за њим. И он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно. 12А дан поче нагињати; Дванаесторица тада приступише и рекоше му: „Отпусти народ, нека иду у околна села и засеоке да нађу свратише и храну, јер смо овде у пустом крају.” 13Он им пак рече: „Па дајте им ви да једу.” Али они рекоше: „Немамо више од пет хлебова и две рибе; можда да ми идемо и купимо храну за сав овај народ.” 14А било је око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: „Посадите их у групе по педесет.” 15И поступише тако, те посадише све. 16Он пак узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше их ученицима да изнесу пред народ. 17И једоше сви и наситише се, те подигоше дванаест котарица преосталих комада.
Петрово исповедање Христа
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 16, 13-28; Мк 8, 27—9, 1)
18И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: „Шта каже народ ко сам ја?” 19Они пак одговорише: „Једни кажу – Јован Крститељ, други – Илија, а трећи – да је васкрсао неки од старих пророка.” 20Тада им рече: „А ви шта кажете! Ко сам ја?” На то Петар одговори: „Христос Божји.” 21А он им запрети и заповеди да то никоме не казују, 22додајући да Син човечји треба много да пропати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.
23И свима је говорио: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узима свој крст сваки дан, па нека иде за мном. 24Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће се спасти. 25Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или науди? 26Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела. 27А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство Божје.”
Преображење Христово
(Мт 17, 1-9; Мк 9, 2-13)
28А око осам дана после ове беседе узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли. 29И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно. 30И, гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија, 31који показаше у слави и говораху о његовој смрти, коју је имао да поднесе у Јерусалиму. 32Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим. 33И кад су се они одвојили од њега, Петар рече Исусу: „Учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији” – не знајући шта говори. 34И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак. 35А из облака дође глас који је говорио: „Ово је мој изабрани Син, њега слушајте.” 36И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.
Исцељење падавичара
(Мт 17, 14-23; Мк 9, 14-27)
37А кад су следећег дана сишли с горе, многи народ му изађе у сусрет. 38И, гле, један човек из народа повика: „Учитељу, молим те погледај на мога сина јер ми је јединац. 39Види, хвата га дух, те изненада виче и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега. 40И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.” 41Исус пак одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.” 42И док му је прилазио, обори га демон и поче ломити. Али Исус запрети нечистом духу, те исцели дечака, и даде га његовом оцу.
Исус поново предсказује своју смрт
Поука апостола
Захтеви апостолства
(Мт 17, 22-23; 18, 1-5; 8, 19-22; Мк 9, 30-41)
43И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима: 44„Ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечји бити предан у људске руке.” 45Али они нису разумели ове речи и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.
46И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима. 47А Исус, знајући помисао њихова срца, узе једно дете, стави га крај себе 48и рече им: „Ко прими ово дете у моје име – мене прима; а ко мене прими – прима онога који је мене послао; јер ко је најмлађи међу свима вама – тај је највећи.” 49На то проговори Јован и рече: „Учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили зато што не иде с нама.” 50Исус му пак рече: „Не браните, јер ко није против вас – уз вас је.”
51А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим, 52те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме. 53Али га нису примили зато што се упутио Јерусалиму. 54Кад су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?” 55А он се окрену и укори их [рекавши: „Не знате каквог сте духа; Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе”]. 56И одоше у друго село.
57И док су ишли путем, неко му рече: „Ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.” 58Исус му пак рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да наслони главу.” 59А једном другом рече: „Хајде за мном.” Али он рече: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.” 60Рече му: „Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божје.” 61А рече и трећи: „Ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.” 62Исус му пак рече: „За царство Божје није нико ко стави своју руку на плуг, па се осврће натраг.”
Markert nå:
:
Marker
Del
Kopier
Vil du ha høydepunktene lagret på alle enhetene dine? Registrer deg eller logg på
Copyright © Biblijsko društvo Srbije