Savremeni srpski prevod

Божидар Младеновић

Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост, онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно. Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.
Размишљајте исто као и Христос Исус:

Он, који је у Божијем обличју,
није сматрао пленом своју једнакост с Богом,
него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
И када је по спољашности постао сличан човеку,
понизио је самога себе поставши послушан до смрти,
и то смрти на крсту.
Зато га је Бог и узвисио на највише место
и дао му име изнад сваког имена,
да се на Исусово име савије свако колено
на небу и на земљи и под земљом,
и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.

Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.
Све чините без гунђања и препирања, да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру, држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио. Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама. Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.

Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама. Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас. Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа. А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу. Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном. А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.
Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама – пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан. А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост. Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан. Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он. Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.

Slušaj Посланица Филипљанима 2