1. Solunjanima 2
2
Pavlova služba u Solunu
1Znate i sami, braćo, da naš dolazak k vama nije bio uzaludan. 2Nego, iako smo prethodno u Filipima pretrpeli i bili zlostavljani, što i sami znate, ipak smo vam, ohrabreni od Boga, navestili Božiju Radosnu vest, uprkos snažnom protivljenju. 3Prema tome, mi vas ne bodrimo iz zablude, lukavstva ili iz nečistih namera, 4već zato što nas je Bog prokušao i poverio nam da propovedamo Radosnu vest. Stoga mi ne udovoljavamo ljudima, već Bogu koji ispituje naša srca.
5Bog je svedok da vam nikada nismo pristupili laskanjem niti prikrivenom pohlepom, a to vi i sami znate. 6Od ljudi nismo tražili slave, ni od vas, ni od drugih. 7I premda smo mogli da se poslužimo svojim ugledom kao Hristovi apostoli, među vama smo bili nežni kao majka koja hrani i neguje svoju decu. 8Tako puni ljubavi za vas, bili smo spremni ne samo da vam navestimo Radosnu vest Božiju, već i da damo svoje živote za vas, jer smo vas zavoleli. 9Zato se sećajte, braćo, našeg truda i napora. Propovedali smo vam Radosnu vest Božiju, i radili dan i noć da vam ne bismo bili na teretu.
10Svedoci ste, kao i sam Bog, da smo se sveto, pravedno i besprekorno vladali prema vama koji verujete. 11Takođe znate i to da smo svakoga od vas, kao otac svoju decu, 12hrabrili, tešili i podsticali da živite dostojno Boga koji vas je pozvao u svoje Carstvo i slavu.
13Zato mi bez prestanka zahvaljujemo Bogu, jer ste prihvatili poruku Božiju koju ste od nas čuli, i to ne kao ljudsku reč, već onakvu kakva zaista i jeste, reč Božiju – što ona doista i jeste – koja deluje u vama verujućima.
14I vi ste, braćo, postali slika i prilika Božijih crkava u Hristu Isusu, koje su u Judeji, jer ste i vi propatili od svog sopstvenog naroda kao što su oni od Jevreja. 15Oni ne samo da su ubili Isusa i proroke, već su i nas progonili. Oni ne ugađaju Bogu i protive se svim ljudima, 16braneći nam da govorimo neznabošcima o spasenju, da tako zauvek ispune meru svojih greha. Ali, sustigao ih je najzad Božiji gnev.
Pavlova želja da vidi Solunjane
17A mi, braćo, pošto smo od vas bili odvojeni telom, ali ne i srcem, još više smo, obuzeti žarkom željom, nastojali da vas vidimo. 18Zato smo želeli da dođemo – ja, Pavle lično, i to ne jednom, već dvaput, ali Satana nas je sprečio. 19Jer: ko je naša nada, radost ili venac slave pred našim Gospodom Isusom prilikom njegovog dolaska? Niste li to baš vi? 20Jer vi ste naša slava i naša radost!
Trenutno izabrano:
1. Solunjanima 2: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.