YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

2. Korinćanima 1:4-24

2. Korinćanima 1:4-24 NSPL

On nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo i mi mogli da tešimo one koji su u nevoljama, onom utehom kojom nas same Bog teši. Jer, kao što izobilno učestvujemo u Hristovim patnjama, tako primamo i izobilje utehe posredstvom Hrista. Ako smo pritisnuti nevoljama, to je za vašu utehu i spasenje, ako primamo utehu od Boga, to je radi vaše utehe. Ta uteha se pokazuje kada strpljivo podnosite iste patnje koje i mi podnosimo. Čvrsta je nada koju polažemo u vas, jer znamo da učestvujete kako u našim patnjama, tako i u našoj utesi. Hoćemo, naime, da znate, braćo, da je nevolja koja nas je snašla u Maloj Aziji toliko prevazilazila naše snage, da smo izgubili svaku nadu da ćemo ostati u životu. U stvari, u sebi smo se već pomirili sa smrtnom kaznom, da se ne bismo pouzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve. On nas je izbavio od smrtne opasnosti i izbaviće nas, jer smo se u njega pouzdali da će nas i dalje izbavljati. A i vi ćete nam priteći u pomoć molitvom, da bi mnogi ljudi zahvaljivali Bogu na milosti koju nam je darovao posredovanjem mnogih. Ovo je naš ponos: naša savest koja svedoči da smo u svetu živeli u Božijoj svetosti i iskrenosti, ne po ljudskoj mudrosti, nego po Božijoj milosti, a naročito među vama. Ne pišemo vam, naime, ništa drugo osim onoga što možete da pročitate ili da razumete. Nadam se da ćete to jednom u potpunosti razumeti, ukoliko nas sada niste do kraja razumeli. Jer, na dan Gospoda Isusa vi ćete biti nama na ponos, kao i mi vama. S tim uverenjem nameravao sam da dođem prvo k vama, na vaše dvostruko zadovoljstvo. Hteo sam da vas posetim na svom putu za Makedoniju, i da vam ponovo dođem po povratku iz Makedonije, pa da me vi otpratite do Judeje. Jesam li se, dakle, ponašao lakomisleno kad sam to nameravao? Ili, možda, nameravam da, poput ljudi u svetu, najpre kažem „da, jeste“, a onda „ne, nije?“ Bog je pouzdani svedok da poruka koju smo vam navestili nije bila i „jeste“ i „nije.“ Jer Sin Božiji, Isus Hristos, koga smo vam ja, Silvan i Timotej navestili, nije bio i „jeste“ i „nije“, nego je u njemu bilo „jeste.“ Jer sva Božija obećanja nalaze svoju potvrdu u Hristu. Zato i govorimo „amin“ kada slavimo Boga po Isusu Hristu. A Bog je taj koji nas zajedno sa vama čini čvrstima po Hristu. On nas je pomazao i stavio svoj pečat na nas, i dao svoga Duha u naša srca kao zalog. Pozivam Boga za svedoka – na svoju dušu: u Korint nisam došao samo zato da bih vas poštedeo. Mi, naime, ne gospodarimo vašom verom, nego zajedno sa vama učestvujemo u vašoj radosti, zato što ste čvrsti u veri.