2
1Odlučio sam, naime, da vam moj dolazak ne priredi ponovo žalost. 2Jer ako ja vas ožalostim, ko će mene da obraduje? Da neće onaj koga ja ožalostim? 3Ovo sam vam napisao baš zato da me ne bi, prilikom mog dolaska, ožalostili oni koji bi trebalo da mi pričine radost. Uveren sam, naime, da je moja radost – radost svih vas. 4Pisao sam vam ovo uz mnoge suze, iz velike nevolje i sa strepnjom u srcu, ne da vas ožalostim, nego da vam dam do znanja koliko je obilna ljubav koju imam za vas.
Onome ko je sagrešio treba oprostiti
5Ako je neko kome naneo žalost, nije je naneo meni, nego donekle, da ne preteram, svima vama. 6Tom čoveku je dovoljan ukor većine. 7Zato mu vi radije oprostite i utešite ga, da ga ne slomi prevelika žalost. 8Stoga vas molim da potvrdite svoju ljubav za njega. 9Ovo sam vam pisao da proverim kakvi ste i da li ste u svemu poslušni. 10Kome, dakle, vi oprostite, tome opraštam i ja. Jer ako sam ja nešto kome oprostio, oprostio sam radi vas pred Hristom, 11da nas Satana ne prevari. Znamo, naime, kakve su mu namere.
Pavle obrazlaže svoju službu
Apostolsko služenje
12Kada sam došao u Troadu da propovedam Radosnu vest o Hristu, Gospod mi je otvorio vrata za rad. 13No, i pored toga duša mi je bila nespokojna što nisam našao Tita, svoga brata. Zato sam se oprostio sa njima i otišao u Makedoniju.
14Ali hvala Bogu koji nas u Hristu uvek vodi u pobedničkoj povorci, te preko nas svuda širi miris znanja o sebi. 15Jer mi smo Hristov ugodni miris među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju. 16Onima koji propadaju, mi smo zadah smrti koji ubija, a onima koji se spasavaju, miomiris koji donosi život. I ko je za sve ovo podoban? 17Zaista, mi nismo kao mnogi koji trguju rečju Božijom, nego kao poslani od Boga, iskreno propovedamo pred Bogom, kao oni koji su u Hristu.