13
Prvo misijsko putovanje
Prvo Pavlovo misijsko putovanje
1Među prorocima i učiteljima antiohijske crkve bili su: Varnava, Simeun koga su zvali „Niger“, Lukije iz Kirine, Manain koji je odgojen sa carom Irodom tetrarhom i Savle. 2Dok su jednom služili Gospodu i postili, Sveti Duh im je rekao: „Izdvojte mi Savla i Varnavu za delo na koje sam ih pozvao.“ 3Tada, nakon što su postili i molili se, položili su ruke na njih, pa su ih otpremili.
Na Kipru
4Pavle i Varnava su, poslani od Duha Svetoga, otišli u Seleukiju, i odatle otplovili za Kipar. 5Stigavši u Salaminu, objavljivali su Božiju reč po judejskim sinagogama. Sa sobom su vodili i Jovana kao pomoćnika.
6Putujući po celom ostrvu, stigli su do Pafa. Tamo su sreli nekog vračara, lažnog proroka, Jevrejina koji se zvao Varisus. 7On je bio u pratnji prokonzula Sergija Pavla, razboritog čoveka. Ovaj je tražio da čuje Božiju reč, pa je pozvao Varnavu i Savla. 8Međutim, njima se suprotstavio Elima, vračar (što je prevod njegovog imena), nastojeći da odvrati prokonzula od vere. 9Tada je Savle, zvani i „Pavle“, nadahnut Duhom Svetim, upro pogled u njega 10i rekao mu: „Sine đavolji i neprijatelju svega što je pravedno! Pun si svake vrste lukavstva i prevare! Zar nećeš prestati da izvrćeš prave puteve Gospodnje?! 11Sad se, evo, Gospodnja ruka podiže protiv tebe: oslepećeš i neko vreme nećeš videti svetlost sunca.“
Istog trena gusta tama pade na njega, te je tumarao okolo i tražio nekog da ga vodi za ruku. 12Kada je prokonzul video šta se dogodilo, poverovao je, zadivljen učenjem o Gospodu.
U Antiohiji Pisidijskoj
13Nakon toga su Pavle i njegovi saputnici otplovili iz Pafa i došli u Pergu u Pamfiliji. Tu ih je Jovan Marko napustio i vratio se u Jerusalim. 14Iz Perge su produžili i došli u Antiohiju Pisidijsku. U subotu su ušli u sinagogu i seli. 15Posle čitanja iz Zakona i Proroka, starešine sinagoge im poručiše: „Braćo, ako imate kakvu reč utehe za narod, recite.“
16Pavle je ustao, dao rukom znak i počeo da govori: „Izrailjci i ostali koji se bojite Boga, čujte: 17Bog ovog naroda izrailjskog izabrao je naše očeve i podigao ovaj narod u tuđini, u zemlji egipatskoj. Odande ih je svojom velikom silom izveo 18i oko četrdeset godina ih strpljivo podnosio u pustinji. 19Kad je uništio sedam naroda u zemlji hananskoj, dao im je u nasledstvo njihovu zemlju. 20To je trajalo nekih četiri stotine pedeset godina.
Nakon toga, Bog im je dao sudije sve do proroka Samuila. 21Onda su zatražili cara i Bog im je dao Saula, Kisovog sina, iz Venijaminovog plemena, koji je vladao četrdeset godina. 22A kada ga je uklonio, postavio im je Davida za cara, za koga je sam posvedočio: ’Našao sam Davida, Jesejevog sina, čoveka po mome srcu, koji će učiniti sve što je po mojoj volji.’
23Iz njegovog potomstva je Bog, po svom obećanju, podigao Izrailju Spasitelja Isusa. 24Pre njegovog dolaska, Jovan je svem izrailjskom narodu propovedao krštenje za pokajanje od greha. 25Kad je Jovan završavao svoju službu, rekao je: ’Za koga me vi smatrate? Ja nisam on. Ali, evo, posle mene dolazi onaj kome ja nisam dostojan ni sandale na nogama da odvežem.’
26Braćo, sinovi Avrahamovog roda i svi vi bogobojazni, nama je upućena poruka o ovom spasenju. 27Stanovnici Jerusalima i njihove starešine nisu prepoznali Isusa, već su ga osudili. Tako su ispunili reči proroka koje se svake subote čitaju. 28Iako nisu našli nikakvu krivicu koja zaslužuje smrt, tražili su od Pilata da ga pogubi. 29A kad su izvršili sve što je o njemu u Pismu napisano, skinuli su ga sa drveta i položili u grob. 30Međutim, Bog ga je vaskrsao iz mrtvih, 31te se mnogo dana javljao onima koji su sa njim došli iz Galileje u Jerusalim. Oni su sada njegovi svedoci pred narodom.
32I mi vam objavljujemo Radosnu vest: obećanje koje je Bog dao našim precima, 33on je ispunio na nama, njihovim potomcima, kad je vaskrsao Isusa, baš kao što je zapisano u drugom psalmu:
’Ti si Sin moj,
danas si se meni rodio.’
34A o tome da ga je Bog podigao iz mrtvih, da više nikad ne podlegne truljenju, ovako je rečeno:
’Ja ću vam ispuniti sveta i pouzdana obećanja
koja sam dao Davidu.’
35A u jednom drugom psalmu piše:
’Ti nećeš dati da tvoj Svetac truli.’
36A kad je David poslužio Božijoj nameri u svome naraštaju, umro je i bio sahranjen pored svojih predaka, te je istrunuo. 37Ali onaj koga je Bog vaskrsao nije podlegao truljenju.
38Stoga znajte, braćo, da vam se posredstvom Isusa navešćuje oproštenje greha; od svih njih Mojsijev Zakon nije mogao da vas opravda. 39Njegovim posredstvom svako ko veruje biva opravdan.
40Zato pazite da vam se ne dogodi ono što su proroci rekli:
41’Gledajte, rugači,
čudite se i propadnite,
jer, evo, učiniću nešto u vaše dane,
u šta ne biste verovali da vam ko ispriča.’“
42Kad su izlazili iz sinagoge, zamolili su ih da im i iduće subote govore o ovome. 43Kad se skup razišao, mnogo je Jevreja i pobožnih obraćenika na judejsku veru krenulo za Pavlom i Varnavom. Ovi su razgovarali sa njima i potsticali ih da nastave da žive po milosti Božijoj.
44Sledeće subote okupio se skoro sav grad da čuje reč Božiju. 45Međutim, kada su Jevreji videli to mnoštvo ljudi, obuzela ih je zavist, pa su se suprotstavili, pogrdno se izražavajući o onome što je Pavle govorio.
46Pavle i Varnava su im hrabro odgovorili: „Trebalo je da se reč Božija propoveda prvo vama. Ali pošto je vi odbijate i ne smatrate sebe vrednima večnog života, mi se okrećemo neznabošcima. 47Jer, tako nam je sam Gospod zapovedio:
’Odredio sam te da budeš svetlost pucima,
da budeš spasenje do kraja zemlje.’“
48Kad su to neznabošci čuli, radovali su se i slavili reč Gospodnju, pa su uzverovali svi koji su bili određeni za večni život.
49A reč Gospodnja se širila po svoj okolini. 50Međutim, Jevreji su pobunili neke od uglednih i bogobojaznih žena i vodeće ljude u gradu, te su pokrenuli progon protiv Pavla i Varnave i izgnali ih iz svojih krajeva. 51Oni, stoga, otresoše prašinu sa svojih nogu#13,51 Otresanje prašine je bio simbolični čin skidanja odgovornosti sa sebe. i odoše u Ikonium. 52A učenici su bili puni radosti i Svetoga Duha.