16
Timotej se pridružuje Pavlu i Sili
1Zatim je došao u Dervu i Listru. Tamo je živeo neki učenik koji se zvao Timotej, sin verujuće Jevrejke i oca Grka. 2Braća u Listri i Ikoniumu su imala dobro mišljenje o njemu. 3Pavle je hteo da ga povede sa sobom na put, pa ga je zato obrezao zbog Jevreja koji su živeli u tim mestima; svi su, naime, znali da mu je otac bio Grk. 4Prolazeći kroz gradove, saopštavali su verujućima odredbe koje su ustanovili apostoli i starešine u Jerusalimu. 5Tako su crkve jačale u veri i rasle brojčano iz dana u dan.
6A oni prođoše kroz Frigiju i Galatiju, jer ih je Sveti Duh bio upozorio da ne propovedaju reč u provinciji Maloj Aziji. 7Kad su stigli na granicu Mizije, pokušali su da uđu u Vitiniju, ali im to Duh Isusov nije dopustio. 8Tako su prošli pored Mizije i došli u Troadu.
Poziv za Makedoniju
9Tokom noći je Pavle imao viđenje: neki Makedonac je stajao i molio ga: „Dođi u Makedoniju i pomozi nam!“ 10Nakon što je Pavle imao ovo viđenje, gledali smo da odmah otputujemo za Makedoniju, zaključujući da nas je Bog pozvao da im objavimo Radosnu vest. 11Iz Troade smo otplovili pravo u Samotrak, sledećeg dana u Neapolj, 12a odande u Filipe, rimsku koloniju i glavni grad tog dela Makedonije. U tom gradu smo proveli nekoliko dana.
Lidijino obraćenje
13U subotu smo izašli izvan gradskih kapija kraj reke pretpostavljajući da se tamo nalazi bogomolja#16,13 Doslovno: mesto molitve. Ne odnosi se nužno na sinagogu.. Seli smo i počeli da govorimo okupljenim ženama. 14To je slušala i neka pobožna žena koja se zvala Lidija, prodavačica purpurne tkanine iz grada Tijatire. Njoj je Gospod otvorio srce da pomno sluša ono što je Pavle govorio. 15A kada je bila krštena zajedno sa svojim ukućanima, molila nas je: „Ako smatrate da zaista verujem u Gospoda, dođite u moju kuću i ostanite!“ Tako nas je ubedila.
Pavle i Sila u zatvoru
16Dok smo jednom išli u bogomolju, sreli smo jednu robinju opsednutu pogađačkim duhom. Ona je proricanjem donosila veliku dobit svojim gospodarima. 17Išla je za Pavlom i za nama vičući: „Ovi ljudi su sluge Boga Svevišnjega! Oni vam objavljuju put spasenja!“ 18Ovo je činila danima. Kad je to Pavlu dojadilo, okrenuo se i rekao duhu: „Naređujem ti u ime Isusa Hrista da izađeš iz nje!“ Duh je istog časa izašao iz nje.
19Kada su njeni gospodari videli da im je propala nada za zaradu, uhvatili su Pavla i Silu i odvukli ih na gradski trg pred vlasti. 20Pošto su ih izveli pred zapovednike, rekoše: „Ovi ljudi, Jevreji, bune naš grad, 21i propovedaju običaje, koje mi kao Rimljani ne smemo da prihvatimo niti da vršimo.“
22Na to gomila navali na njih, a zapovednici strgoše odeću sa njih i narediše da se išibaju. 23Pošto su ih išibali, bacili su ih u tamnicu i zapovedili tamničaru da ih pomno čuva. 24Primivši takvo naređenje, on ih je bacio u najzabačeniju ćeliju u tamnici, a na noge im stavio okove.
25Oko ponoći Pavle i Sila su se molili i pevali himne Bogu, a zatvorenici su ih slušali. 26Iznenada je nastao jak zemljotres, tako da su se potresli temelji zatvora. Sva su se vrata otvorila, a okovi spali sa svih zatvorenika. 27Tamničar se trgne iz sna, pa kada vide da su tamnička vrata otvorena, potegne mač da se ubije misleći da su zatvorenici pobegli. 28Međutim, Pavle glasno uzviknu: „Ne čini sebi nikakva zla, jer smo svi ovde!“
29Tada je tamničar potražio svetlo, utrčao i drhteći se bacio pred Pavla i Silu. 30Zatim ih je izveo iz ćelije i upitao ih: „Recite mi, gospodo, šta treba da uradim da bih se spasao?“
31„Veruj u Gospoda Isusa Hrista, pa ćeš biti spasen i ti i tvoji ukućani“ – odgovorili su mu. 32Zatim su njemu i svim njegovim ukućanima navestili reč Gospodnju. 33Još istog noćnog časa ih je odveo i oprao im rane. Odmah zatim je bio kršten on i svi njegovi. 34Onda ih je pozvao u svoju kuću i poslužio ih hranom radujući se sa celim svojim domom što je poverovao u Boga.
Oslobođenje Pavla i Sile
35Kada je svanulo, zapovednici su poslali sudske službenike tamničaru i poručili mu: „Oslobodi one ljude.“ 36Tamničar je onda rekao Pavlu: „Zapovednici su poručili da vas oslobodim. Zato sad izađite i pođite u miru.“ 37Pavle im je odgovorio: „Bez sudskog postupka su nas javno išibali i bacili u tamnicu iako smo rimski građani. Zar sada hoće da nas potajno izbace? Ne dolazi u obzir! Neka lično dođu, pa neka nas izvedu.“
38Kada su sudski službenici preneli ove reči zapovednicima, ovi su se uplašili čuvši da su Pavle i Sila rimski građani. 39Došli su k njima i izvinili im se, pa su ih izveli iz ćelije i zamolili ih da napuste grad. 40Kad su izašli iz tamnice, otišli su do Lidijine kuće gde su videli i ohrabrili braću. Zatim su otišli odande.