Dela apostolska 21
21
Put u Jerusalim
1Pošto smo se rastali od njih, otplovili smo. Ploveći pravo došli smo na Kos, sledećeg dana na Rodos, a odande u Pataru. 2Tu smo našli lađu koja je išla za Fenikiju, pa smo se ukrcali u nju i otplovili. 3Kada nam je Kipar bio na vidiku, zaobišli smo ga s njegove leve strane. Odjedrili smo, zatim, za Siriju i prispeli u Tir, gde je naš brod trebalo da iskrca teret. 4Našavši učenike, ostali smo tu nedelju dana. Oni su, primivši objavu od Duha o onome što predstoji, govorili Pavlu da ne ide gore u Jerusalim. 5Kad su istekli dani našeg boravka, otišli smo odande i otputovali. Ispratili su nas svi, zajedno sa ženama i decom, sve do izvan grada. Onda smo klekli na obali i pomolili se. 6Pošto smo se pozdravili sa njima, ukrcali smo se na lađu, a oni su se vratili svojim kućama.
7Dovršavajući plovidbu, iz Tira smo stigli u Ptolemaidu, gde smo pozdravili braću i ostali sa njima jedan dan. 8Sutradan smo otišli odatle i došli u Kesariju. Tamo smo došli u kuću evanđeliste Filipa – jednog od sedmorice đakona – i ostali kod njega. 9On je imao četiri neudate ćerke, koje su imale dar prorokovanja.
10Pošto smo se tu zadržali duže vreme, iz Judeje dođe neki prorok po imenu Agav. 11Došavši k nama, uzeo je Pavlov kaiš, svezao njime svoje ruke i noge i rekao: „Ovo govori Sveti Duh: ’Ovako će Jevreji u Jerusalimu svezati čoveka kome pripada ovaj kaiš i predati ga u ruke neznabošcima.’“ 12Kada smo to čuli, molili smo ga i mi i meštani da ne ide u Jerusalim. 13Pavle nam je tada odgovorio: „Zašto plačete i lomite mi srce? Ja sam spreman ne samo da me u Jerusalimu svežu, već i da umrem za ime Gospoda Isusa.“ 14Ali kako se nije dao nagovoriti, smirili smo se i rekli: „Neka bude Gospodnja volja!“
15Nakon toga smo se spremili za put i otišli gore u Jerusalim. 16Sa nama su pošli i neki učenici iz Kesarije i doveli nas u kuću Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika, da budemo njegovi gosti.
Suđenje Pavlu
Pavle u Jerusalimu
17Kad smo došli u Jerusalim, braća su nas radosno primila. 18Sledećeg dana, Pavle je sa nama otišao k Jakovu, gde su došle i sve starešine. 19Pošto ih je pozdravio, Pavle im je potanko ispričao šta je Bog njegovom službom učinio među neznabošcima. 20Kada su to čuli, počeli su da slave Boga, pa su mu rekli: „Pogledaj, brate, koliko je hiljada Jevreja poverovalo i svi revno slede Zakon. 21Međutim, obavešteni su da poučavaš sve Jevreje koji žive među neznabošcima da odbace Mojsijev Zakon, da ne obrezuju svoju decu i da se ne drže naših običaja. 22Šta sada da radimo? Svakako će čuti da si došao. 23Zato poslušaj ono što ćemo ti reći: imamo ovde četiri čoveka koja su se zavetovala. 24Povedi ih i podvrgni se sa njima obredu očišćenja, pa im plati da obriju glave. Tako će svi znati da ništa od onog što su čuli o tebi nije istina, nego da se i sam držiš Zakona i živiš po njemu. 25Što se tiče neznabožaca koji su poverovali, mi smo ih pismeno izvestili o onome što smo odlučili, a to je: da se klone mesa žrtvovanog idolima, krvi, mesa udavljenih životinja i bluda.“
Pavle uhvaćen
26Pavle je poveo sa sobom onu četvoricu, pa se sutradan zajedno sa njima podvrgao obredu očišćenja. Zatim je otišao u hram i objavio da će se dani njihovog očišćenja okončati kada se za svakoga od njih prinese žrtva. 27Upravo kad se navršavalo tih sedam dana, neki Jevreji iz Male Azije opaziše Pavla u hramu, pa uzbuniše sav narod i uhvatiše ga, 28vičući: „Izrailjci, pomagajte! Ovaj čovek posvuda uči sve ljude protiv našeg naroda, Zakona i ovog mesta. Čak je i neke Grke uveo u hram, i time obeščastio ovo sveto mesto.“ 29(Jevreji su, naime, pre toga videli Trofima iz Efesa sa Pavlom, pa su pretpostavili da ga je Pavle uveo u hram.)
30U celom gradu je nastala gužva, a narod se strčao sa svih strana. Uhvatili su Pavla i odvukli ga iz hrama. Vrata su se odmah zatvorila. 31Dok su oni nastojali da ga ubiju, dođe glas do zapovednika rimske čete da je sav Jerusalim uskomešan. 32On je odmah poveo vojnike i kapetane i dotrčao do njih. Kad su Jevreji ugledali zapovednika i vojnike, prestali su da tuku Pavla.
33Zapovednik je pristupio Pavlu, uhvatio ga i naredio da ga svežu dvostrukim lancima. Onda je upitao ko je on i šta je uradio. 34Iz gomile su jedni uzvikivali jedno, a drugi drugo. Pošto zapovednik zbog silne buke nije mogao ništa da sazna, naredio je da Pavla odvedu u kasarnu. 35Kad je Pavle stupio na stepenice, narod je toliko navaljivao, da su vojnici morali da ga nose. 36Naime, gomila ih je pratila i uzvikivala: „Pogubi ga!“
Pavlova odbrana
37Kada je trebalo da odvedu Pavla u kasarnu, on se obratio zapovedniku: „Mogu li da ti nešto kažem?“ Zapovednik ga je upitao: „Zar ti znaš grčki? 38Da nisi ti onaj Egipćanin što je nedavno podigao bunu i poveo sa sobom u pustinju četiri hiljade ljudi naoružanih noževima?“ 39Pavle mu odgovori: „Ja sam Jevrejin iz Tarsa kilikijskog, građanin znamenitog grada. Dozvoli mi, molim te, da se obratim narodu.“ 40Kada mu je zapovednik dao dopuštenje, Pavle je stao na stepenice i mahnuo rukom narodu. Pošto je nastala velika tišina, Pavle im se obratio na jevrejskom jeziku:
Trenutno izabrano:
Dela apostolska 21: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
Dela apostolska 21
21
Put u Jerusalim
1Pošto smo se rastali od njih, otplovili smo. Ploveći pravo došli smo na Kos, sledećeg dana na Rodos, a odande u Pataru. 2Tu smo našli lađu koja je išla za Fenikiju, pa smo se ukrcali u nju i otplovili. 3Kada nam je Kipar bio na vidiku, zaobišli smo ga s njegove leve strane. Odjedrili smo, zatim, za Siriju i prispeli u Tir, gde je naš brod trebalo da iskrca teret. 4Našavši učenike, ostali smo tu nedelju dana. Oni su, primivši objavu od Duha o onome što predstoji, govorili Pavlu da ne ide gore u Jerusalim. 5Kad su istekli dani našeg boravka, otišli smo odande i otputovali. Ispratili su nas svi, zajedno sa ženama i decom, sve do izvan grada. Onda smo klekli na obali i pomolili se. 6Pošto smo se pozdravili sa njima, ukrcali smo se na lađu, a oni su se vratili svojim kućama.
7Dovršavajući plovidbu, iz Tira smo stigli u Ptolemaidu, gde smo pozdravili braću i ostali sa njima jedan dan. 8Sutradan smo otišli odatle i došli u Kesariju. Tamo smo došli u kuću evanđeliste Filipa – jednog od sedmorice đakona – i ostali kod njega. 9On je imao četiri neudate ćerke, koje su imale dar prorokovanja.
10Pošto smo se tu zadržali duže vreme, iz Judeje dođe neki prorok po imenu Agav. 11Došavši k nama, uzeo je Pavlov kaiš, svezao njime svoje ruke i noge i rekao: „Ovo govori Sveti Duh: ’Ovako će Jevreji u Jerusalimu svezati čoveka kome pripada ovaj kaiš i predati ga u ruke neznabošcima.’“ 12Kada smo to čuli, molili smo ga i mi i meštani da ne ide u Jerusalim. 13Pavle nam je tada odgovorio: „Zašto plačete i lomite mi srce? Ja sam spreman ne samo da me u Jerusalimu svežu, već i da umrem za ime Gospoda Isusa.“ 14Ali kako se nije dao nagovoriti, smirili smo se i rekli: „Neka bude Gospodnja volja!“
15Nakon toga smo se spremili za put i otišli gore u Jerusalim. 16Sa nama su pošli i neki učenici iz Kesarije i doveli nas u kuću Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika, da budemo njegovi gosti.
Suđenje Pavlu
Pavle u Jerusalimu
17Kad smo došli u Jerusalim, braća su nas radosno primila. 18Sledećeg dana, Pavle je sa nama otišao k Jakovu, gde su došle i sve starešine. 19Pošto ih je pozdravio, Pavle im je potanko ispričao šta je Bog njegovom službom učinio među neznabošcima. 20Kada su to čuli, počeli su da slave Boga, pa su mu rekli: „Pogledaj, brate, koliko je hiljada Jevreja poverovalo i svi revno slede Zakon. 21Međutim, obavešteni su da poučavaš sve Jevreje koji žive među neznabošcima da odbace Mojsijev Zakon, da ne obrezuju svoju decu i da se ne drže naših običaja. 22Šta sada da radimo? Svakako će čuti da si došao. 23Zato poslušaj ono što ćemo ti reći: imamo ovde četiri čoveka koja su se zavetovala. 24Povedi ih i podvrgni se sa njima obredu očišćenja, pa im plati da obriju glave. Tako će svi znati da ništa od onog što su čuli o tebi nije istina, nego da se i sam držiš Zakona i živiš po njemu. 25Što se tiče neznabožaca koji su poverovali, mi smo ih pismeno izvestili o onome što smo odlučili, a to je: da se klone mesa žrtvovanog idolima, krvi, mesa udavljenih životinja i bluda.“
Pavle uhvaćen
26Pavle je poveo sa sobom onu četvoricu, pa se sutradan zajedno sa njima podvrgao obredu očišćenja. Zatim je otišao u hram i objavio da će se dani njihovog očišćenja okončati kada se za svakoga od njih prinese žrtva. 27Upravo kad se navršavalo tih sedam dana, neki Jevreji iz Male Azije opaziše Pavla u hramu, pa uzbuniše sav narod i uhvatiše ga, 28vičući: „Izrailjci, pomagajte! Ovaj čovek posvuda uči sve ljude protiv našeg naroda, Zakona i ovog mesta. Čak je i neke Grke uveo u hram, i time obeščastio ovo sveto mesto.“ 29(Jevreji su, naime, pre toga videli Trofima iz Efesa sa Pavlom, pa su pretpostavili da ga je Pavle uveo u hram.)
30U celom gradu je nastala gužva, a narod se strčao sa svih strana. Uhvatili su Pavla i odvukli ga iz hrama. Vrata su se odmah zatvorila. 31Dok su oni nastojali da ga ubiju, dođe glas do zapovednika rimske čete da je sav Jerusalim uskomešan. 32On je odmah poveo vojnike i kapetane i dotrčao do njih. Kad su Jevreji ugledali zapovednika i vojnike, prestali su da tuku Pavla.
33Zapovednik je pristupio Pavlu, uhvatio ga i naredio da ga svežu dvostrukim lancima. Onda je upitao ko je on i šta je uradio. 34Iz gomile su jedni uzvikivali jedno, a drugi drugo. Pošto zapovednik zbog silne buke nije mogao ništa da sazna, naredio je da Pavla odvedu u kasarnu. 35Kad je Pavle stupio na stepenice, narod je toliko navaljivao, da su vojnici morali da ga nose. 36Naime, gomila ih je pratila i uzvikivala: „Pogubi ga!“
Pavlova odbrana
37Kada je trebalo da odvedu Pavla u kasarnu, on se obratio zapovedniku: „Mogu li da ti nešto kažem?“ Zapovednik ga je upitao: „Zar ti znaš grčki? 38Da nisi ti onaj Egipćanin što je nedavno podigao bunu i poveo sa sobom u pustinju četiri hiljade ljudi naoružanih noževima?“ 39Pavle mu odgovori: „Ja sam Jevrejin iz Tarsa kilikijskog, građanin znamenitog grada. Dozvoli mi, molim te, da se obratim narodu.“ 40Kada mu je zapovednik dao dopuštenje, Pavle je stao na stepenice i mahnuo rukom narodu. Pošto je nastala velika tišina, Pavle im se obratio na jevrejskom jeziku:
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.