Posle toga je Danilo otišao svojoj kući i obavestio o tome Ananiju. Misaila i Azariju, kako bi tražili milost Boga nebeskog u pogledu ove tajne, da ne bi i Danilo i njegovi drugovi nastradali sa vavilonskim mudracima.
Ta je tajna bila otkrivena Danilu noću, u viđenju. Danilo je blagoslovio Boga nebeskog. Danilo reče:
„Neka je blagosloveno ime Božije od veka do veka;
njemu pripada mudrost i sila.
On menja vremena i doba,
uklanja i postavlja careve;
mudrima daje mudrost,
i razumnima znanje.
On otkriva stvari duboke i tajne,
on zna šta je u tami,
i svetlo s njim prebiva.
Hvalim te i slavim, Bože otaca mojih,
jer mi daješ mudrost i silu:
što sam tražio od tebe,
ti si mi otkrio,
obznanio nam što je car tražio.“
Danilo je otišao k Ariohu, koga je car odredio da pobije vavilonske mudrace i rekao mu: „Ne ubijaj vavilonske mudrace; odvedi me pred cara, a ja ću caru protumačiti značenje sna.“
Arioh je odmah doveo Danila pred cara i rekao mu: „Našao sam među Judinim izgnanicima čoveka koji može caru da objasni značenje sna!“
Car upita Danila, kome je ime bilo i Valtazar: „Da li stvarno možeš da mi kažeš kakav sam san imao, i protumačiš ga?“
Danilo odgovori caru: „Tajnu, za koju car pita, ne mogu rasvetliti mudraci, gatari, čarobnjaci i zvezdoznanci, ali postoji Bog na nebu koji otkriva tajne. On je obznanio caru Navuhodonosoru šta će se dogoditi u danima što dolaze. Ovo je tvoj san, ovo su viđenja, koja su ti došla na um na tvojoj postelji:
Tebi su, o, care, došle misli na tvojoj postelji o stvarima koje će se dogoditi kasnije, a onaj što otkriva tajne objavio ti je šta će se dogoditi. Ova tajna mi je bila otkrivena ne zato što imam više mudrosti od svih živih, nego da bi car saznao njeno značenje, i da bi doznao kakve su ti misli došle na um.
Ti si, o, care, video veliki kip. Kip je bio ogroman i izvanredno blistav. Stajao je ispred tebe, a izgled mu je bio zastrašujući. Glava kipa je bila od čistog zlata, prsa i ruke od srebra, trbuh i bedra od bronze, noge od gvožđa, a stopala delom od gvožđa, delom od gline. Dok si ti gledao, odvalio se jedan kamen, ali ne ljudskim rukama, udario kip u stopala od gvožđa i gline i razbio ih. Istog časa su se smrvili i gvožđe i glina, bronza, srebro i zlato. Postali su kao pleva na gumnu u leto; dunuo je vetar i sve ih odneo bez traga. A kamen koji je udario u kip postao je velika planina, koja je ispunila svu zemlju.
To je san. Sada ćemo saopštiti caru njegovo tumačenje. Ti si, care, car nad carevima, kome je Bog nebeski dao carstvo, silu, moć i slavu. U tvoje ruke je predao ljude, svuda gde žive, zveri poljske i ptice nebeske, i učinio te vladarem nad svima njima. Ti si ta glava od zlata.