4
Drugi Navuhodonosorov san
1Car Navuhodonosor svim narodima, plemenima i jezicima, koji žive po svoj zemlji:
Neka se umnoži vaše blagostanje!
2Čini mi zadovoljstvo da vam kažem o znacima i čudima, koje je Bog Svevišnji učinio za mene.
3Kako li su veliki njegovi znaci!
Kako li su silna njegova čuda!
Carstvo njegovo večno je carstvo,
a vlast njegova traje od naraštaja do naraštaja.
4Ja, Navuhodonosor, živeo sam spokojno u svom domu, cvetajući u svom dvoru. 5A onda sam usnio san koji me je preplašio. Dok sam bio na svojoj postelji, glavom su mi prolazile slike i viđenja koja su me uznemirila. 6Zato sam izdao zapovest da se dovedu svi vavilonski mudraci i da mi saopšte tumačenje sna. 7Kada su došli čarobnjaci, gatari, Haldejci i zvezdoznanci, ispričao sam im svoj san, ali nisu mogli da kažu njegovo tumačenje. 8Na kraju je pred mene došao Danilo, u kome su duhovi svetih bogova. (Njemu je ime i Valtazar, prema imenu moga boga.) Tada sam mu ispričao svoj san, govoreći:
9„Valtazare, glavaru čarobnjaka, znam da su u tebi duhovi svetih bogova, i da ti nijedna tajna ne zadaje muku. Evo viđenja koje sam imao, a ti mi reci šta je njegovo značenje. 10U viđenjima koja su mi na postelji prolazila glavom, video sam jedno drvo nasred zemlje; bilo je veoma visoko. 11Drvo je poraslo i postalo moćno. Visinom je dopiralo do neba, tako da se videlo sa svih krajeva zemlje. 12Lišće mu je bilo predivno, a rod obilan. Na njemu je bilo hrane za sve. Pod njim su poljske zveri nalazile hlad, a na njegovim granama su živele ptice nebeske; sva su se stvorenja hranila od njega.
13Dok sam gledao viđenja koja su mi na postelji prolazila glavom, gle, s neba siđe sveti stražar. 14On snažno povika i reče ovako: ’Posecite drvo, okrešite mu grane, pokidajte mu lišće i pobacajte mu rod; neka se razbeže zveri ispod njega i ptice sa njegovih grana. 15Ipak, ostavite mu u zemlji panj s korenom, okovan obručem od gvožđa i bronze, u poljskoj travi.
Neka ga kvasi rosa nebeska i neka sa zverima deli travu zemaljsku. 16Neka mu se ljudsko srce promeni u srce životinjsko, i neka sedam vremena#4,16 Ili: sedam godina, kao u st. 23, 25, 32. pređu preko njega.
17To je presuda koju su stražari odredili, zapovest koju su izrekli sveti, da bi svi živi znali da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvom. On ga daje kome hoće, i postavlja nad njim najnižeg od ljudi.’
18To je san koji sam sanjao ja, car Navuhodonosor, a ti mi ga, Valtazare, rastumači, pošto nijedan od mudraca u mom carstvu nije mogao da mi obznani njegovo tumačenje. Ipak, ti to možeš, jer je duh svetih bogova u tebi.“
Danilo tumači san
19Na to se Danilo, koji se još zove i „Valtazar“, na trenutak smeo; misli su ga uznemirile. Car mu reče: „Valtazare, ne daj da te uznemiri san i njegovo značenje.“
Valtazar odgovori: „Gospodaru moj, neka taj san bude za tvoje mrzitelje, i njegovo značenje za tvoje neprijatelje! 20Ti si video drvo koje je toliko poraslo i postalo silno, da je visinom doseglo do neba, pa ga je cela zemlja mogla videti. 21Lišće mu je bilo predivno, a urod obilan, te je bilo hrane za sve. Pod njim su poljske zveri nalazile hlad, a ptice nebeske živele u njegovim granama. 22Ti si, care, to drvo, jer si postao veliki i silan! Veličina ti je porasla i dosegla do neba, a tvoja vladavina do kraja zemlje.
23Car je video i svetog stražara, koji je sišao sa neba i rekao: ’Posecite drvo i uništite ga, ali mu ostavite u zemlji panj s korenom, okovanog obručem od gvožđa i bronze, u poljskoj travi. Neka ga kvasi rosa nebeska i neka sa zverima deli travu zemaljsku, dok preko njega ne prođe sedam vremena.’
24Ovo je tumačenje, o, care: to je odluka Svevišnjega, koja će se izvršiti na mom gospodaru, caru. 25Prognaće te iz ljudskog društva, i boravište će ti biti među poljskim zverinjem. Hranićeš se travom kao goveda, kvasiće te rosa nebeska, i sedam će vremena preći preko tebe, dok ne spoznaš da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvom, i da ga daje kome hoće. 26A to što su zapovedili da se ostavi panj s korenjem, znači da će ti se carstvo vratiti kad spoznaš da Nebesa vladaju. 27Zato, o, care, neka ti moj savet bude ugodan: reši se svojih greha čineći pravdu, i svojih bezakonja milošću prema siromasima, da bi se produžilo tvoje blagostanje.“
Ispunjenje sna
28Sve se to dogodilo Navuhodonosoru. 29Nakon dvanaest meseci, dok je šetao po krovu carskog dvora u Vavilonu, 30car reče: „Nije li ovo veliki Vavilon, koji sam podigao svojom silnom moći sebi za carsku prestonicu, na slavu svoga veličanstva?“
31Reči su još bile na carevim usnama kad je sišao glas s neba, govoreći: „Odlučeno je za tebe, care Navuhodonosore: oduzima ti se carstvo. 32Prognaće te iz ljudskog društva, i boravište će ti biti među poljskim zverinjem. Hranićeš se travom kao goveda, i sedam će vremena preći preko tebe, dok ne uvidiš da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvom, i da ga daje kome hoće.“
33Odluka je odmah sprovedena. Navuhodonosor je bio prognan iz ljudskog društva, jeo je travu, kvasila ga je rosa nebeska, kosa mu je narasla kao orlovsko perje, a nokti kao ptičje kandže.
34Kada se to vreme navršilo, ja, Navuhodonosor, podigao sam svoje oči prema nebu i razum mi se vratio. Tada sam blagoslovio Svevišnjeg, slaveći i veličajući onoga koji živi zauvek.
Jer njegova je vladavina večna vladavina,
a njegovo carstvo traje od naraštaja do naraštaja.
35Svi stanovnici zemlje
ništa ne predstavljaju;
on čini šta hoće
s nebeskom vojskom
i sa stanovnicima zemlje.
Ništa ne može da zaustavi njegovu ruku,
ili da mu kaže: „Šta to radiš?“
36Istog časa mi se vratio razum, a uz moju carsku čast vratila mi se i slava i sjaj. Tada su me potražili moji savetnici i velikaši, pa mi je bilo vraćeno carstvo. Uz to sam postao još moćniji. 37Sada ja, Navuhodonosor, slavim i uzvisujem nebeskog cara, čija su sva dela istina, a putevi pravda; on je onaj koji može da ponizi one koji hode oholo.