2
Lutanje u pustinji
1Okrenuli smo se i zaputili u pustinju prema Crvenom moru kako nam je rekao Gospod. Dugo vremena smo se vrteli oko gore Sir.
2Tada mi je Gospod rekao: 3’Dosta ste se vrteli oko ove gore. Okrenite se prema severu! 4Zapovedi narodu: „Sada prolazite kroz područje vaše braće, Isavovih potomaka, koji žive u Siru. Oni vas se boje, ali se vi dobro čuvajte! 5Ne upuštajte se u sukob sa njima, jer vam neću dati ni stopu od njihove zemlje. Naime, Sir sam dao Isavu u posed. 6Hranu od njih kupujte za novac, da imate šta da jedete, a takođe i vodu plaćajte novcem.“’
7Jer, Gospod, Bog tvoj, koji te je blagoslovio u svim tvojim poduhvatima, zna da prolaziš kroz ovu veliku pustinju. Gospod, Bog tvoj, ovih je četrdeset godina bio s tobom, te ti ništa nije nedostajalo.
8Tako smo zaobišli svoju braću, potomke Isavove, koji žive u Siru, putem što vodi u Aravu, Elat i Esion-Gever, pa smo skrenuli na put što vodi u moavsku pustinju.
9Gospod mi reče: ’Ne napadaj Moavce, niti stupaj u rat s njima, jer ti neću dati u posed njihovu zemlju: Lotovim potomcima sam dao Ar u posed.’ 10(Tamo su nekada živeli Emijci. Bio je to narod veliki i brojan; visoki kao Enakovci. 11Njih, kao i Enakovce, takođe svrstavaju u Refaimce, iako ih Moavci zovu Emijcima. 12U Siru su nekada živeli Horijci. Isavovi potomci su prisvojili njihovu zemlju, istrebili ih i naselili se na njihovo mesto. To isto je učinio Izrailj u zemlji koju mu je Gospod dao u posed.)
13’A sad ustanite i pređite preko potoka Zareda.’ Tako smo prešli preko potoka Zareda.
14Putovali smo trideset osam godina od Kadis-Varnije do prelaska potoka Zareda, sve dok nije pomro čitav taj naraštaj ljudi u taboru sposobnih za ratovanje, kao što im se Gospod zakleo. 15Šta više, Gospodnja ruka se okrenula protiv njih da ih smete usred tabora, dok svi nisu bili istrebljeni.
16A kada su pomrli u narodu svi ljudi sposobni za ratovanje, 17Gospod mi reče: 18’Danas prelaziš preko moavskog područja kod Ara. 19Kad se približiš Amoncima, ne napadaj ih, niti se upuštaj u sukob sa njima, jer ti neću dati u posed zemlju Amonaca. Naime, nju sam je dao u posed Lotovim potomcima.’ 20(Ta zemlja je nekada pripadala Refaimcima, koje su Amonci zvali i ’Zamzumićanima’. 21To je bio narod veliki i brojan; bili su visokog rasta kao Enakovci. Gospod ih je istrebio pred Amoncima koji su prisvojili njihovu zemlju i naselili se na njihovo mesto. 22To su isto učinili i potomci Isava koji žive u Siru. Oni su istrebili Horijce, prisvojili njihovu zemlju i nastanili se na njihovo mesto gde žive sve do danas. 23A Avince, koji su živeli u selima oko Gaze, istrebili su Kaftoreji, koji dolaze iz Kaftora, i naselili se na njihovo mesto.)
Poraz Sihona, cara esevonskog
24’Ustanite i nastavite put, pa pređite preko potoka Arnona! Evo, predao sam vam u ruke Sihona, cara esevonskog, Amorejca, i njegovu zemlju. Počni da je osvajaš! Stupi u rat protiv njega! 25Danas počinjem da pred tobom širim strah i trepet među narode pod celim nebom. Oni će čuti glasine o tebi, pa će drhtati od straha pred tobom i spopadaće ga užas od tebe.’
26Tada sam iz pustinje Kedemot poslao glasnike esevonskom caru Sihonu s miroljubivom porukom: 27’Dozvoli mi da prođem preko tvoje zemlje. Ići ću glavnim putem i neću skretati ni desno ni levo. 28Hranu za jelo i vodu za piće prodaj mi za novac. Samo mi dozvoli da prođem pešice, 29dok ne pređem preko Jordana u zemlju koju nam daje Gospod, Bog naš. Tako su mi učinili i Isavovi potomci koji žive u Siru i Moavci koji žive u Aru.’ 30Ali Sihon, car esevonski, nije nam dao da prođemo, jer je Gospod, Bog tvoj, učinio njegov duh nepopustljivim a njegovo srce tvrdim, kako bi ga predao u tvoje ruke, kao što i jeste danas.
31Gospod mi reče: ’Evo, počeo sam da ti predajem Sihona i njegovu zemlju. Počni da osvajaš njegovu zemlju, kako bi je prisvojio!’
32Tada je Sihon izašao pred nas, on i sav njegov narod u boj kod Jase. 33Ali, Gospod, Bog naš, nam ga je predao, tako da smo porazili njega, njegove sinove i njegov narod. 34U to vreme smo zauzeli sve njegove gradove i izvršili kleto uništenje nad svakim gradom – nad muškarcima, ženama i decom – nikog živog nismo ostavili. 35Zaplenili smo samo stoku i odneli plen iz gradova koje smo osvojili. 36Od Aroira, koji se nalazi kod potoka Arnona i grada koji je kod potoka, sve do Galada, nije bilo grada koji je bio previsok za nas. Sve nam ih je predao Gospod, Bog naš. 37Samo se zemlji Amonaca nisi približavao: potoku Javoku, niti gradovima u gorju, baš kako je zapovedio Gospod, Bog naš.