Neka vojni zapovednici još kažu narodu: ’Ima li koga da je plašljiv i malodušan? Neka se vrati svojoj kući, da ne bi i njegova braća klonula srcem kao on.’ Kad zapovednici prestanu da govore narodu, neka postave glavare da vode narod.
Kad kreneš na grad da ga napadneš, najpre mu ponudi mir. Ako prihvate mir i otvore gradska vrata, neka sav narod koji se nađe u njemu bude podvrgnut prinudnom radu, pa neka ti služi. Ako ne prihvati mir, nego zarati s tobom, opsedni ga. Kada ti ga Gospod, Bog tvoj, preda u ruke, pobij mačem sve njegove muškarce. A žene, decu, stoku i sve što se nađe u gradu – sav plen – uzmi sebi, pa uživaj u plenu svojih neprijatelja koje ti je predao Gospod, Bog tvoj. Ovako postupaj sa svim gradovima koji su veoma daleko od tebe, gradovima koji ne pripadaju narodima koji su odavde.
Samo u ovim gradovima, koje ti Gospod, Bog tvoj, daje u nasledstvo, ne ostavljaj u životu živu dušu. Samo Hetite, Amorejce, Hanance, Ferežane, Evejce i Jevusejce udari kletim uništenjem, kao što ti je Gospod, Bog tvoj naredio, da vas ne bi naučili da činite sva odvratna dela koja oni čine za svoje bogove, i da vi ne biste grešili protiv Gospoda, Boga svoga.
Kad dugo vremena opsedaš grad, boreći se da ga osvojiš, ne uništavaj njegovo drveće sekući ga sekirom. Ne seci ga, nego jedi njegov plod. Zar su stabla na polju ljudi, pa da ih opsedaš? Možeš da uništavaš i sečeš samo ono drveće za koje znaš da nisu voćke. Od njih gradi naprave za opsedanje grada koji je u ratu s tobom, dok ne padne.