5. Mojsijeva 9:1-18

Slušaj, Izrailju! Danas prelaziš Jordan da uđeš i ovladaš narodima većim i brojnijim od tebe, i ogromnim gradovima opasanim do nebesa. Tu žive Enakovci, narod veliki i visokog rasta, za koji znaš i o kome si slušao: ’Ko će se suprotstaviti Enakovcima?’ Znaj danas da Gospod, Bog tvoj, ide ispred tebe kao oganj proždirući. On će ih istrebiti i pokoriti pred tobom, a ti ćeš ih isterati i brzo ih istrebiti, kao što ti je rekao Gospod. Nemoj reći u svome srcu kad ih Gospod, Bog tvoj, potera pred tobom: ’Gospod me je zbog moje pravednosti uveo da zauzmem ovu zemlju.’ Naprotiv, Gospod ih tera ispred tebe zbog opakosti tih naroda. Ne, nije zbog pravednosti i čestitosti tvoga srca to što ideš da zaposedneš tu zemlju; Gospod, Bog tvoj, tera pred tobom te narode zbog njihove opakosti, kao i da ispuni obećanje kojim se zakleo tvojim ocima, Avrahamu, Isaku i Jakovu. Znaj i to da ti Gospod, Bog tvoj, ne daje da zaposedneš ovu dobru zemlju zbog tvoje pravednosti; ti si, naime, narod tvrdovrat. Sećaj se i ne zaboravljaj kako si u pustinji izazivao Gospoda, Boga svoga, buneći se protiv Gospoda, od dana kada si izašao iz Egipta, pa sve dok niste stigli ovde. Na Horivu ste izazivali Gospoda, da se on toliko razgnevio na vas da je hteo da vas istrebi. A kad sam se popeo na Horiv da uzmem kamene ploče, ploče saveza koji je Gospod sklopio sa vama, ostao sam na gori četrdeset dana i četrdeset noći, tokom kojih nisam jeo hleba ni pio vode. Tada mi je Gospod dao dve kamene ploče, napisane Božijim prstom. Na njima su bile sve reči koje vam je na gori saopštio Gospod na dan zbora. Kada se navršilo četrdeset dana i četrdeset noći, Gospod mi je dao dve kamene ploče, ploče saveza. Tada mi je Gospod rekao: ’Ustani i brzo siđi s ove gore, jer se pokvario narod koji si izveo iz Egipta. Brzo su skrenuli s puta na koji sam ih uputio; napravili su sebi livenog idola.’ Gospod mi reče: ’Video sam da je ovaj narod, narod tvrdovrat. A sada me pusti da ih istrebim i da im zatrem ime pod nebom, a od tebe ću učiniti narod moćniji i brojniji od njih.’ Okrenuo sam se i sišao s gore, dok je gora plamtela ognjem. U rukama sam držao dve kamene ploče saveza. Tu sam video da ste zgrešili Gospodu, Bogu svome, načinivši sebi liveno tele. Brzo ste skrenuli s puta na koji vas je Gospod uputio. Tada sam dohvatio one kamene ploče, bacio ih iz svojih ruku i na vaše oči ih razbio. Onda sam pao ničice pred Gospodom ležeći četrdeset dana i četrdeset noći, kao prvi put. Hleba nisam jeo, niti sam pio vode, zbog sveg greha koji ste počinili; činili ste što je zlo u njegovim očima i time izazvali Gospoda na gnev.