2. Mojsijeva 10:1-24

Tada Gospod reče Mojsiju: „Idi k faraonu, jer sam otvrdnuo srce njemu i njegovim dvoranima, da bih učinio znakove među njima, te da bi ti pripovedao svojim sinovima i unucima kako sam strogo postupio s Egipćanima, i kakve sam znakove izveo među njima, da biste znali da sam ja Gospod.“ Mojsije i Aron dođu k faraonu i kažu mu: „Ovako kaže Gospod, Bog Jevreja: ’Dokle ćeš odbijati da mi se pokoriš? Pusti moj narod da mi služi. Odbiješ li da ih pustiš, čuvaj se, jer ću sutra dovesti skakavce na tvoju zemlju. Oni će prekriti površinu, tako da se zemlja neće videti, pa će pojesti sve što je ostalo posle grada. Poješće ti čak i drveće što je tek počelo da raste na polju. Ispuniće tvoj dvor, kuće tvojih dvorana, i kuće svih Egipćana. Tako nešto nisu videli ni tvoji oci, a ni oci tvojih otaca, otkako su se pojavili na zemlji pa do dana današnjeg.’“ Mojsije se okrene, pa ode od faraona. Tada faraonu rekoše njegovi dvorani: „Dokle će nas ovaj odvlačiti u propast? Pusti te ljude da idu, pa neka služe Gospodu, svome Bogu. Zar ne vidiš da je Egipat propao?“ Vrate oni Mojsija i Arona k faraonu, a on im reče: „Idite i služite Gospodu, svome Bogu! Ko sve ide?“ Mojsije odgovori: „Svi mi idemo, stari i mladi, naši sinovi i ćerke, naša sitna i krupna stoka, jer idemo da proslavimo praznik Gospodu.“ Faraon mu na to reče: „Tako bio Gospod s vama, ako vas pustim sa vašim ženama i decom! Vidi se da nemate dobre namere. Nikako! Neka idu samo odrasli muškarci da služe Gospodu, jer to je ono što ste tražili.“ Time su bili oterani od faraona. Tada Gospod reče Mojsiju: „Ispruži svoju ruku nad egipatskom zemljom, pa će skakavci navaliti na Egipat i pojesti sve bilje što je ostalo od grada.“ Mojsije ispruži svoj štap nad Egiptom, a Gospod navede na zemlju istočni vetar koji je duvao celi dan i celu noć. Ujutro je vetar doneo skakavce. Skakavci su navalili na celu egipatsku zemlju i spustili se na celu zemlju u ogromnom broju. Toliko skakavaca nikada ranije nije bilo, a niti će ih ikad više biti. Pokrili su površinu cele zemlje, tako da je bila tamna. Pojeli su sve bilje u zemlji i svaki plod na drveću koji je ostao od grada. U celoj egipatskoj zemlji nije ostalo ni lista na drvetu, ni travke na polju. Faraon brže-bolje pozove Mojsija i Arona, pa im reče: „Zgrešio sam protiv Gospoda, vašeg Boga, i protiv vas. Oprostite mi moj greh još ovaj put i pomolite se Gospodu, vašem Bogu, da otkloni od mene ovu pogibeljnu pošast.“ Kad je Mojsije otišao od faraona, pomolio se Gospodu. Tada je Gospod pokrenuo veoma jak zapadni vetar koji je poneo skakavce i sručio ih u Crveno more. Nijedan jedini skakavac nije ostao u egipatskoj zemlji. Ipak, Gospod je učinio da otvrdne srce faraonu, pa nije pustio Izrailjce. Tada Gospod reče Mojsiju: „Ispruži svoju ruku prema nebu, pa nek se spusti tama na Egipat, takva tama da se može opipati.“ Mojsije ispruži svoju ruku prema nebu i spusti se gusta tama na celi Egipat. Trajala je tri dana. Ta tri dana čovek čoveka nije mogao da vidi, i niko se nije micao sa svoga mesta. Međutim, u svim izrailjskim domovima bilo je svetla. Tada faraon pozva Mojsija i reče: „Idite i služite Gospodu! Samo vaša sitna i krupna stoka neka ostane ovde. Vaše žene i deca mogu da idu s vama.“