2. Mojsijeva 10:10-29

Faraon mu na to reče: „Tako bio Gospod s vama, ako vas pustim sa vašim ženama i decom! Vidi se da nemate dobre namere. Nikako! Neka idu samo odrasli muškarci da služe Gospodu, jer to je ono što ste tražili.“ Time su bili oterani od faraona. Tada Gospod reče Mojsiju: „Ispruži svoju ruku nad egipatskom zemljom, pa će skakavci navaliti na Egipat i pojesti sve bilje što je ostalo od grada.“ Mojsije ispruži svoj štap nad Egiptom, a Gospod navede na zemlju istočni vetar koji je duvao celi dan i celu noć. Ujutro je vetar doneo skakavce. Skakavci su navalili na celu egipatsku zemlju i spustili se na celu zemlju u ogromnom broju. Toliko skakavaca nikada ranije nije bilo, a niti će ih ikad više biti. Pokrili su površinu cele zemlje, tako da je bila tamna. Pojeli su sve bilje u zemlji i svaki plod na drveću koji je ostao od grada. U celoj egipatskoj zemlji nije ostalo ni lista na drvetu, ni travke na polju. Faraon brže-bolje pozove Mojsija i Arona, pa im reče: „Zgrešio sam protiv Gospoda, vašeg Boga, i protiv vas. Oprostite mi moj greh još ovaj put i pomolite se Gospodu, vašem Bogu, da otkloni od mene ovu pogibeljnu pošast.“ Kad je Mojsije otišao od faraona, pomolio se Gospodu. Tada je Gospod pokrenuo veoma jak zapadni vetar koji je poneo skakavce i sručio ih u Crveno more. Nijedan jedini skakavac nije ostao u egipatskoj zemlji. Ipak, Gospod je učinio da otvrdne srce faraonu, pa nije pustio Izrailjce. Tada Gospod reče Mojsiju: „Ispruži svoju ruku prema nebu, pa nek se spusti tama na Egipat, takva tama da se može opipati.“ Mojsije ispruži svoju ruku prema nebu i spusti se gusta tama na celi Egipat. Trajala je tri dana. Ta tri dana čovek čoveka nije mogao da vidi, i niko se nije micao sa svoga mesta. Međutim, u svim izrailjskim domovima bilo je svetla. Tada faraon pozva Mojsija i reče: „Idite i služite Gospodu! Samo vaša sitna i krupna stoka neka ostane ovde. Vaše žene i deca mogu da idu s vama.“ Mojsije odgovori: „Moraš nam dati da Gospodu, svome Bogu, prinesemo prinose i žrtve svespalnice. Prema tome, s nama idu i naša stada, neće ostati ni papak, jer od njih treba da izaberemo ono što ćemo prineti Gospodu, našem Bogu. Naime, mi ne znamo šta da prinesemo Gospodu, dok ne dođemo tamo.“ Ali Gospod je otvrdnuo faraonovo srce, te nije pristao da ih pusti. „Odlazi! – reče faraon Mojsiju. Dobro pazi da se više ne pojavljuješ preda mnom. Onog dana kad mi lice vidiš, umrećeš.“ Mojsije mu reče: „Tako će i biti; više ti neću videti lice.“