20
Deset zapovesti
1I Bog izgovori sve ove reči:
2„Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva.
3Nemoj imati druge bogove osim mene.
4Ne pravi sebi idola, ni obličja od bilo čega što je gore na nebesima, ili dole na zemlji, ili u vodi pod zemljom. 5Ne klanjaj im se, niti im služi. Jer sam ja, Gospod, tvoj Bog, ljubomorni Bog, koji kažnjava decu zbog krivice njihovih otaca, do trećeg i četvrtog kolena – onih koji me mrze, 6ali iskazujem milost hiljadama koji me ljube i vrše moje zapovesti.
7Ne uzimaj uzalud ime Gospoda, Boga svoga, jer neće pred Gospodom biti bez krivice onaj koji uzalud izgovara njegovo ime.
8Sećaj se dana subotnjeg i posvećuj ga. 9Šest dana radi i obavljaj sve svoje poslove. 10A sedmi dan je subota Gospodu, tvome Bogu. Ne radi nikakva posla, ni ti, ni tvoji sinovi i ćerke, ni tvoje sluge i sluškinje, ni tvoja stoka, ni stranac koji živi u tvojim gradovima. 11Pa i Gospod je za šest dana stvorio nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a u sedmi dan je počinuo. Zato je Gospod blagoslovio i posvetio dan subotnji.
12Poštuj svoga oca i svoju majku, da bi ti se produžili dani na zemlji koju ti daje Gospod, Bog tvoj.
13Ne ubij!
14Ne čini preljube!
15Ne kradi!
16Ne svedoči lažno protiv bližnjega svoga!
17Ne poželi kuću bližnjega svoga, ni ženu njegovu, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što pripada tvome bližnjemu.“
18Sav narod je bio svedok grmljavine i sevanja, svi su čuli glas trube i videli#20,18 Prema Samarjanskom Petoknjižju, narod se bojao, što je jasno iz st. 20, iz Mojsijevih reči, ali i reakcije Adama i Eve na Božiju posetu nakon pada u greh. kako se gora dimi. Drhtali su i stajali podalje. 19Onda su rekli Mojsiju: „Ti nam govori, a mi ćemo slušati. Neka nam Bog ne govori više, inače ćemo umreti!“
20„Ne bojte se – odgovori Mojsije narodu – Bog je došao da vas ispita, te da pobudi svoj strah u vama, kako ne biste grešili.“
21Tako je narod ostao podalje, a Mojsije je pristupio gustoj tami gde je bio Bog.
O idolima i žrtvenicima
22Gospod reče Mojsiju: „Ovako reci Izrailjcima: ’Videli ste da sam govorio s vama s neba. 23Zato ne pravite uz mene bogove od srebra, niti pravite sebi bogove od zlata.
24Načini mi žrtvenik od zemlje i na njemu mi prinosi žrtve svespalnice i žrtve mira, svoju sitnu i krupnu stoku. Na svakom mestu gde odredim da se moje ime spominje, doći ću k tebi i blagosloviti te. 25A ako mi budeš gradio žrtvenik od kamena, ne gradi ga od tesanog kamena, jer ako spustiš svoje dleto na njega, oskrnavićeš ga. 26Ne uzlazi do mog žrtvenika po stepenicama, da se ne pokaže tvoja golotinja.