2. Mojsijeva 33
33
Narod napušta goru Sinaj
1Gospod reče Mojsiju: „Idi! Idi odavde gore, ti i narod koji si izveo iz Egipta, i pođi gore u zemlju za koju sam se zakleo Avrahamu, Isaku i Jakovu: ’Daću je tvom potomstvu.’ 2A ja ću poslati pred tobom Anđela i isteraću Hanance, Amorejce, Hetite, Ferežane, Evejce i Jevusejce 3i dovesti vas u zemlju kojom teku mleko i med. Ja neću poći gore s tobom, da vas ne bih istrebio na putu, jer ste narod tvrdovrat.“
4Kad je narod čuo ove oštre reči, toliko se ožalostio da niko nije stavio na sebe nakit. 5Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima: ’Vi ste narod tvrdovrat. Kad bih samo za tren išao gore sa vama, pobio bih vas. Zato skinite sa sebe nakit, a ja ću videti kako da postupim s vama.’“ 6Tako su Izrailjci poskidali sa sebe nakit kod gore Horiv.
Šator od sastanka
7Mojsije je uzeo šator i postavio ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je šator od sastanka. Ko god je hteo da traži volju Gospodnju, odlazio bi u šator od sastanka koji se nalazio izvan tabora. 8A kada bi Mojsije odlazio u šator, sav narod bi ustajao i svako bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem sve dok ovaj ne uđe u šator. 9Kad bi Mojsije ušao u šator, stub oblaka bi se spuštao i stajao na ulazu u šator, dok je Gospod razgovarao sa Mojsijem. 10Kada bi narod video da stub oblaka stoji na ulazu u šator, sav narod bi ustajao i svako bi se klanjao na ulazu svoga šatora. 11Gospod je razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što bi neko razgovarao sa svojim prijateljem. Mojsije bi se zatim vratio u tabor. Međutim, njegov pomoćnik Isus, sin Navinov, mladić, ne bi napuštao šator.
Gospod pristaje da putuje sa Izrailjcima
12Mojsije se obrati Gospodu: „Ti si mi rekao: ’Povedi ovaj narod’, ali mi nisi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Ti si takođe rekao: ’Poznajem te po imenu, i ti si našao naklonost preda mnom.’ 13Ako sam, dakle, našao naklonost pred tobom, otkrij mi svoje puteve da bih te poznavao i da bih i dalje nalazio tvoju naklonost. Uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.“
14Gospod na to reče: „Ja lično ću poći s tobom, i tako te uspokojiti.“
15Mojsije reče: „Ako ti lično ne pođeš sa nama, ne izvodi nas odavde gore. 16Kako će se znati da sam našao naklonost pred tobom, ja i tvoj narod, ako ne po tome što ćeš poći sa nama? Po tome ćemo se razlikovati, ja i tvoj narod, od svih drugih naroda na zemlji.“
17Gospod reče Mojsiju: „Učiniću sve što si tražio, zato što si našao naklonost preda mnom i zato što te poznajem po imenu.“
18Mojsije zamoli: „Pokaži mi svoju slavu.“
19„Učiniću da moja dobrota prođe pored tebe – reče Gospod – i izgovoriću pred tobom svoje ime Gospod. Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe. 20Moje lice ne možeš videti – reče – jer nijedan čovek me ne može videti i ostati u životu.“
21Gospod reče: „Evo, ovde kod mene je jedno mesto; stani na ovu stenu. 22Kad moja slava bude prolazila, staviću te u procep stene i zakloniti te svojom rukom dok ne prođem. 23Onda ću skloniti svoju ruku, pa ćeš me videti s leđa. No, moje lice se ne može videti.“
Trenutno izabrano:
2. Mojsijeva 33: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
2. Mojsijeva 33
33
Narod napušta goru Sinaj
1Gospod reče Mojsiju: „Idi! Idi odavde gore, ti i narod koji si izveo iz Egipta, i pođi gore u zemlju za koju sam se zakleo Avrahamu, Isaku i Jakovu: ’Daću je tvom potomstvu.’ 2A ja ću poslati pred tobom Anđela i isteraću Hanance, Amorejce, Hetite, Ferežane, Evejce i Jevusejce 3i dovesti vas u zemlju kojom teku mleko i med. Ja neću poći gore s tobom, da vas ne bih istrebio na putu, jer ste narod tvrdovrat.“
4Kad je narod čuo ove oštre reči, toliko se ožalostio da niko nije stavio na sebe nakit. 5Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima: ’Vi ste narod tvrdovrat. Kad bih samo za tren išao gore sa vama, pobio bih vas. Zato skinite sa sebe nakit, a ja ću videti kako da postupim s vama.’“ 6Tako su Izrailjci poskidali sa sebe nakit kod gore Horiv.
Šator od sastanka
7Mojsije je uzeo šator i postavio ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je šator od sastanka. Ko god je hteo da traži volju Gospodnju, odlazio bi u šator od sastanka koji se nalazio izvan tabora. 8A kada bi Mojsije odlazio u šator, sav narod bi ustajao i svako bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem sve dok ovaj ne uđe u šator. 9Kad bi Mojsije ušao u šator, stub oblaka bi se spuštao i stajao na ulazu u šator, dok je Gospod razgovarao sa Mojsijem. 10Kada bi narod video da stub oblaka stoji na ulazu u šator, sav narod bi ustajao i svako bi se klanjao na ulazu svoga šatora. 11Gospod je razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što bi neko razgovarao sa svojim prijateljem. Mojsije bi se zatim vratio u tabor. Međutim, njegov pomoćnik Isus, sin Navinov, mladić, ne bi napuštao šator.
Gospod pristaje da putuje sa Izrailjcima
12Mojsije se obrati Gospodu: „Ti si mi rekao: ’Povedi ovaj narod’, ali mi nisi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Ti si takođe rekao: ’Poznajem te po imenu, i ti si našao naklonost preda mnom.’ 13Ako sam, dakle, našao naklonost pred tobom, otkrij mi svoje puteve da bih te poznavao i da bih i dalje nalazio tvoju naklonost. Uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.“
14Gospod na to reče: „Ja lično ću poći s tobom, i tako te uspokojiti.“
15Mojsije reče: „Ako ti lično ne pođeš sa nama, ne izvodi nas odavde gore. 16Kako će se znati da sam našao naklonost pred tobom, ja i tvoj narod, ako ne po tome što ćeš poći sa nama? Po tome ćemo se razlikovati, ja i tvoj narod, od svih drugih naroda na zemlji.“
17Gospod reče Mojsiju: „Učiniću sve što si tražio, zato što si našao naklonost preda mnom i zato što te poznajem po imenu.“
18Mojsije zamoli: „Pokaži mi svoju slavu.“
19„Učiniću da moja dobrota prođe pored tebe – reče Gospod – i izgovoriću pred tobom svoje ime Gospod. Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe. 20Moje lice ne možeš videti – reče – jer nijedan čovek me ne može videti i ostati u životu.“
21Gospod reče: „Evo, ovde kod mene je jedno mesto; stani na ovu stenu. 22Kad moja slava bude prolazila, staviću te u procep stene i zakloniti te svojom rukom dok ne prođem. 23Onda ću skloniti svoju ruku, pa ćeš me videti s leđa. No, moje lice se ne može videti.“
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.