YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Knjiga proroka Jezekilja 31

31
Faraon, ponosni kedar
1U jedanaestoj godini, trećeg meseca, prvog dana u mesecu, dođe mi reč Gospodnja: 2„Sine čovečiji, reci faraonu, egipatskom caru, i njegovom mnoštvu:
’Kome li si sličan po svojoj veličini?
3Pogledaj Asiriju!
Ona je bila kao kedar na Livanu:
divnih grana, senovite krošnje.
Rastom je bio veoma visok,
među oblake vrh mu se vinuo.
4Vode su mu dale da poraste,
dubinske su ga vode uzdigle.
Oko stabla su mu tekle reke,
potoke je svoje odaslao
da napaja sve poljsko drveće.
5Stoga je visinom nadvisio sve poljsko drveće,
mnoge su mu grane izrasle,
u dužinu su mu ogranci otišli,
od obilnih se voda razgranali.
6U njegovim granama
gnezdile su se sve ptice nebeske,
ispod njegovih grana
rađale se sve poljske zveri,
a u njegovom hladu
sedeli svi veliki narodi.
7Divan je bio u svojoj veličini
i dužini svojih grana,
jer mu je koren bio kraj obilnih voda.
8Kedrovi u Božijem vrtu
nisu mogli da se mere s njim,
čempresi nisu bili ravni njegovim granama,
platani nisu mogli da se porede s njegovim granama;
nijedno drvo u Božijem vrtu
nije mu bilo ravno po lepoti.
9Podario sam mu lepotu –
mnoge grane –
pa su mu zavidela
sva drveta edenska u Božijem vrtu.
10Zato govori Gospod Bog: zato što se uzdigao svojim rastom, i digao svoj vrh među oblake, i poneo se u srcu zbog svoje visine, 11predaću ga u ruke najsilnijem među narodima, da postupa s njim prema njegovoj opakosti. Zato sam ga proterao. 12Posekli su ga stranci, najokrutniji među narodima, i ostavili ga. Sve su mu grane popadale po gorama i po svim dolinama, ogranci mu leže slomljeni po svim klisurama zemlje. Svi su narodi zemaljski otišli iz njegovog hlada i napustili ga. 13Na njegovom oborenom stablu gnezde se sve ptice nebeske, a među njegovim granama borave sve zveri poljske. 14To je zbog toga da se nijedno drvo kraj vode ne ponosi svojom visinom, i ne diže svoj vrh među oblake, i da nijedno navodnjavano drvo svojom visinom ne dosegne do njih. Jer svi su oni na smrt osuđeni, bačeni u najniže krajeve zemlje među sinove ljudske, s onima što silaze u raku.
15Govori Gospod Bog: onoga dana kad je kedar sišao u Svet mrtvih#31,15 U izvornom tekstu Šeol, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih., upriličih tugovanje; radi njega sam bezdan pokrio i reke njegove zaustavio, te stadoše silne vode. Zbog njega sam Livan u žalost zavio, zbog njega se sve poljsko drveće osušilo. 16Od praska njegovog pada sam potresao sve narode kada sam ga survao u Svet mrtvih, s onima što silaze u raku. Tada se sve drveće edensko, najprobranije i najbolje na Livanu, sve što vodu prima, utešilo u najdubljim delovima pod zemljom. 17U Svet mrtvih siđoše i oni što su pali od mača, mišica njegova, i oni koji su sedeli pod njegovim hladom.
18Eto kome si sličan po slavi i veličini! S edenskim si drvećem survan u najniže krajeve pod zemljom. Stoga ćeš leći među neobrezane, među one koji padoše od mača.
To je faraon i sve njegovo mnoštvo – govori Gospod Bog.’“

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi