Moje ovce lutaju po svim gorama i na svakom visokom brdu; rasejane su moje ovce po celoj zemlji, i niko ne pita za njih, niti ih iko traži.
Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju: Života mi moga, govori Gospod Bog: zato što su moje ovce, nemajući pastira, bile opljačkane, te su postale hrana svakoj poljskoj zveri; i zato što moji pastiri ne haju za moje ovce, nego sami sebe napasaju, a ne napasaju stado; zato, pastiri, čujte reč Gospodnju: Ovako kaže Gospod: evo me protiv pastirâ; držaću ih odgovornima za moje stado, i neću im više dati da napasaju stado. Pastiri neće više napasati sebe, jer ću ja izbaviti svoje ovce iz njihovih ralja, i više im neće biti hrana.
Jer govori Gospod Bog: ja, glavom, ću potražiti svoje ovce i starati se o njima! Kao što se pastir stara o raštrkanom stadu kad je među njima, tako ću se ja starati o ovcama i izbavljati ih iz svih mesta gde budu rasejane u dan kad se nadviju oblaci i gusta tama. Izvešću ih iz naroda, skupiti ih iz zemalja, i dovesti ih u njihovu zemlju. Napasaću ih po gorama Izrailjevim, po dolinama i po svim naseljenim mestima u zemlji. Napasaću ih na dobroj paši, na visokim gorama izrailjskim biće im pašnjaci. Počivaće tamo, na gorama izrailjskim, na dobrim pašnjacima i pašće na obilatoj paši. Ja ću napasati svoje ovce, i ja ću im dati počinak – govori Gospod Bog. Tražiću izgubljenu, dovešću natrag odlutalu, povređenu ću zaviti, a bolesnu okrepiti. A utovljenu i jaku ću držati na oku; napasaću ih po pravdi.
A tebi, moje stado, govori Gospod Bog: evo, ja ću suditi između ovce i ovce, i između ovnova i jaraca. Zar vam nije dovoljno što pasete na dobroj paši? Zašto onda nogama gazite što ostane od paše? Zar vam nije dovoljno što pijete bistru vodu? Zašto onda nogama mutite ostalu vodu? A moje ovce moraju da pasu što ste vi nogama izgazili, i da piju što ste vi nogama zamutili.
Zato im Gospod Bog govori ovako: evo, ja ću suditi između debele i mršave ovce. Zato što ste bokom i ramenom gurali, i rogovima boli sve koji su slabi, dok ih niste razagnali; zato ću izbaviti svoje stado da ne bude više pljačkano. Ja ću suditi između ovce i ovce. Postaviću im jednog pastira, moga slugu Davida, koji će ih napasati; on će ih napasati i biti im pastir. Ja, Gospod, biću im Bog, a moj sluga David biće knez među njima. Ja, Gospod, sam govorio.
I sklopiću sa njima savez mira: istrebiću zle zveri iz zemlje, pa će spokojno prebivati u pustinji i spavati u šumama. Izliću blagoslov na njih oko mog brda i davaću na vreme kišu; biće to kiša blagoslova. Poljsko drveće davaće svoje plodove a zemlja rađaće svoj rod. I biće spokojni u svojoj zemlji. Kada slomim palice na njihovom jarmu i izbavim ih od onih koji su ih porobili, znaće da sam ja Gospod. I više neće biti plen narodima, niti će biti hrana zemaljskim zverima. Živeće u spokojstvu i niko ih neće plašiti. A ja ću im posaditi bujni nasad i više ih neće moriti glad u zemlji, niti će trpeti sramotu od naroda. Tada će znati da sam ja, Gospod Bog njihov, sa njima, a da su oni, dom Izrailjev, moj narod – govori Gospod Bog. A vi, moje ovce, vi ste ljudi, stado moje paše, a ja sam vaš Bog – govori Gospod Bog.’“