24
Isak i Reveka
1Avraham je bio već star i dobro odmakao u godinama. Gospod ga je bio blagoslovio u svemu.
2Avraham reče najstarijem sluzi u svom domu, pod čijom upravom je bila sva njegova imovina: „Stavi ruku pod moje bedro, 3da te zakunem Gospodom, Bogom neba i zemlje, da mome sinu nećeš dovesti za ženu jednu od ćerki Hananaca među kojima živim, 4nego da ćeš otići u moju zemlju, u moj rodni kraj, te dovesti ženu za mog sina Isaka.“
5Sluga reče Avrahamu: „A šta ako žena neće da pođe u ovu zemlju? Treba li da se vratim i povedem tvoga sina u zemlju iz koje si ti došao?“
6Avraham mu odgovori: „Pazi da ne odvedeš tamo moga sina! 7Gospod, Bog nebeski, koji me je izveo iz doma moga oca i iz moje rodne zemlje, mi je govorio i zakleo se samim sobom, rekavši: ’Tvome potomstvu ću dati ovu zemlju.’ On će poslati anđela pred tobom, pa ćeš dovesti odande ženu za mog sina. 8A ako žena neće da pođe s tobom, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Samo pazi da tamo ne vodiš moga sina.“
9Tada je sluga stavio ruku pod Avrahamovo bedro, pa mu se zakleo da će učiniti što mu je Avraham rekao. 10Sluga je uzeo deset kamila svoga gospodara, i poneo svakovrsna dobra svoga gospodara. Onda je ustao i krenuo u Aram-Naharajim, u Nahorov grad. 11Kod bunara, izvan grada, je pustio kamile da poležu. Bilo je veče, vreme kad žene dolaze da zahvataju vodu.
12Onda se pomolio: „O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, izađi mi danas u susret i iskaži milost mome gospodaru Avrahamu. 13Evo, stojim ovde kod izvora, a ćerke meštana dolaze da zahvataju vodu. 14Reći ću jednoj devojci: ’Spusti svoj krčag da se napijem.’ Ako ona odgovori: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile’, neka ona bude ta koju si odredio za tvoga slugu Isaka. Po tome ću znati da si iskazao milost mome gospodaru.“
15On još nije bio dorekao molitvu, kad dođe Reveka, koja se rodila Vatuilu, sinu Melhe, žene Avrahamovog brata Nahora, noseći krčag na ramenu. 16Devojka je bila predivnog izgleda, devica koju muškarac nije dotakao. Sišla je k izvoru, napunila krčag, pa se vratila gore.
17Sluga joj tada potrča u susret i reče joj: „Daj mi, molim te, malo vode iz tvog krčaga!“
18Ona mu odgovori: „Pij, gospodaru!“, pa je hitro spustila krčag na ruku i dala mu da pije.
19Kad ga je napojila, rekla je: „Naliću i tvojim kamilama da se napoje.“ 20Brzo je izlila krčag u pojilo, pa se požurila k bunaru da ponovo zahvati vode. Zatim je napojila sve njegove kamile. 21Čovek ju je ćutke posmatrao, ne bi li saznao da li je Gospod učinio njegov put uspešnim ili nije.
22Kad su se kamile napojile, čovek je uzeo zlatnu grivnu za njen nos tešku pola šekela#24,22 Oko 6 gr., a za njene ruke dve zlatne narukvice teške deset šekela#24,22 Oko 120 gr.. 23Sluga joj tada reče: „Reci mi, molim te, čija si ćerka? Ima li u kući tvoga oca mesta za nas da prenoćimo?“
24Ona odgovori: „Ja sam ćerka Vatuila, sina koga je Melha rodila Nahoru.“ 25Još mu je rekla: „Kod nas ima puno slame i stočne hrane, a ima i mesta da se prenoći.“
26Čovek se tada poklonio i pao ničice pred Gospodom, 27govoreći: „Neka je blagosloven Gospod, Bog moga gospodara Avrahama, što nije uskratio svoju milost i vernost mome gospodaru. Gospod me je doveo pravo u kuću rođaka moga gospodara!“
28Devojka je onda otrčala i ispričala sve ovo u kući svoje majke. 29Reveka je imala brata koji se zvao Lavan. Lavan je otrčao napolje, ka čoveku kod studenca. 30Čim je video grivnu i narukvice na rukama svoje sestre, i kad je čuo reči njegove sestre Reveke: „Ovako mi je govorio taj čovek“, otišao je k čoveku koji je stajao kod kamila na studencu. 31Rekao mu je: „Dođi, blagosloveni od Gospoda! Zašto stojiš napolju? Ja sam već spremio kuću i mesto za kamile.“
32Čovek je došao u kuću i rastovario kamile. Lavan je onda dao stočne hrane i slame kamilama, a sluzi i ljudima koji su bili s njim je doneo vode da operu noge. 33Kad je postavio pred njega da jede, sluga reče: „Neću jesti dok ne kažem što imam da kažem.“
Lavan mu reče: „Govori onda!“
34Sluga je počeo da priča: „Ja sam Avrahamov sluga. 35Gospod je obilato blagoslovio moga gospodara, te je postao bogat. Dao mu je ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca. 36Sara, žena moga gospodara, mu je rodila sina u njegovoj starosti, kome je dao svu svoju imovinu. 37Moj me je gospodar zakleo, rekavši: ’Ne uzimaj za ženu mome sinu neku devojku od Hananejaca, u čijoj zemlji živim. 38Nego idi k porodici moga oca, k mojoj rodbini, da nađeš ženu za moga sina.’
39Ja sam onda upitao svoga gospodara: ’A šta ako žena neće da pođe sa mnom?’
40On mi odgovori: ’Gospod, čiji put sledim, poslaće svog anđela s tobom, i učiniti tvoj put uspešnim, pa ćeš dovesti ženu za moga sina od moje rodbine, iz porodice moga oca. 41Zakletve ćeš biti razrešen kad odeš k mojoj rodbini. Ako ti oni ne daju devojku, onda te moja zakletva više ne obavezuje.
42Danas, kad sam došao kod izvora, rekao sam Gospodu: ’O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, ako ti je po volji, molim te učini uspešnim put na koji sam krenuo. 43Evo, stojim kod izvora i devojci koja dođe da crpi vodu, reći ću: ’Daj mi da popijem malo vode iz tvoga krčaga.’ 44Ako ona kaže: ’Pij! Izvući ću vode i za tvoje kamile’, to će biti ona koju je Gospod odredio za sina moga gospodara.
45Ja još nisam bio dorekao molitvu u sebi, kad eto Reveke sa krčagom na ramenu. Sišla je k izvoru da zahvati vode. Ja joj rekoh: ’Daj mi, molim te, da pijem!’
46Ona je brzo spustila krčag s ramena i rekla: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile.’ Ja sam pio, a ona je napojila kamile.
47Onda sam je upitao: ’Čija si ti ćerka?’
Ona odgovori: ’Ćerka sam Vatuila, koga je Nahoru rodila Melha.’
Tada sam joj stavio grivnu na nos, a narukvice na njene ruke. 48Zatim sam pao ničice pred Gospodom i blagoslovio Gospoda, Boga moga gospodara Avrahama, koji me je vodio pravim putem da uzmem ćerku brata moga gospodara za njegovog sina. 49A sad, recite mi ako nameravate da iskažete milost i vernost mome gospodaru; ako ne nameravate, i to mi recite, tako da znam hoću li poći na desno ili na levo.“
50Tada Lavan i Vatuilo odgovore: „Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo reći ni da ni ne. 51Evo, Reveka je tu: uzmi je i idi, pa neka bude žena tvome gospodaru, kako je Gospod rekao.“
52Kad je Avrahamov sluga čuo ove reči, poklonio se Gospodu licem do zemlje. 53Sluga je onda izvadio zlatnog i srebrnog nakita, i haljina, pa ih dao Reveki. Njenoj braći i majci je takođe dao dragocene darove. 54Zatim su on i njegovi saputnici jeli i pili, pa su prenoćili tamo.
Kad su ujutro ustali, sluga reče: „Dopustite mi da se vratim svome gospodaru.“
55Ali njen brat i njena majka mu rekoše: „Neka devojka ostane s nama još desetak dana; onda možeš da ideš.“#24,55 Ili: onda će (devojka) ići.
56Ali on im reče: „Ne zadržavajte me, kad je Gospod već učinio moj put uspešnim. Pustite me da idem k svome gospodaru!“
57A oni rekoše: „Pozovimo devojku i upitajmo je šta ona misli.“ 58Pozvali su devojku i upitali je: „Da li hoćeš da pođeš sa ovim čovekom?“
Ona odgovori: „Hoću.“
59Tako oni otpreme svoju sestru i njenu dojilju sa Avrahamovim slugom i njegovim ljudima. 60Onda su blagoslovili Reveku ovim rečima:
„Sestro naša!
Budi majka nebrojenim hiljadama,
a tvoje potomstvo nek zauzme
vrata svojih neprijatelja.“
61Onda su Reveka i njene sluškinje ustale, uzjahale kamile, te pošle za slugom. Sluga je preuzeo Reveku i otišao.
62A Isak se upravo vratio iz Vir Lahaj Roja; on je, naime, živeo u oblasti Negeva. 63Predveče je izašao u polje da se prošeta.#24,63 Značenje ove reči u jevrejskom je nepouzdano. Neki stari i novi prevodi prevode tu reč da razmišlja, ili da se moli. Podigne on pogled, kad ono, dolaze kamile. 64I Reveka je podigla pogled. Kad je videla Isaka sišla je s kamile 65i upitala slugu: „Ko je taj čovek što nam poljem dolazi u susret?“
Sluga odgovori: „To je moj gospodar.“ Ona je tada uzela veo i pokrila lice.
66Zatim je sluga ispričao Isaku sve što je učinio. 67Isak je tada uveo Reveku u šator svoje majke, Sare, i oženio se njome. Ona mu je postala žena i on ju je voleo. Tako se Isak utešio za svojom majkom.