1. Mojsijeva 27

Jakov na prevaru dobija očev blagoslov

1Kad je Isak ostareo, vid mu se ugasio, tako da nije mogao da vidi. Pozove on svoga starijeg sina Isava i reče mu: „Sine!“

Ovaj mu odgovori: „Evo me!“

2 Isak mu reče: „Evo, ostareo sam a ne znam kad ću umreti. 3Zato uzmi sad svoj tobolac i luk, pa pođi u pustaru i ulovi neku divljač za mene. 4Onda mi skuvaj ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te blagoslovim pre nego što umrem.“

5Ali Reveka je čula šta je Isak rekao svome sinu Isavu. Kad je Isav otišao u pustaru da ulovi divljač svome ocu, 6Reveka reče svome sinu Jakovu: „Evo, upravo sam čula kako tvoj otac govori tvome bratu Isavu: 7’Donesi mi divljač i skuvaj mi ukusno jelo da jedem, pa da te blagoslovim u prisustvu Gospodnjem pre nego što umrem.’ 8Zato, sine moj, poslušaj me i učini ono što ti naredim. 9Idi do stada pa mi donesi odande dva lepa jareta, a ja ću od njih pripremiti ukusno jelo za tvoga oca, baš kako on voli. 10Onda to odnesi tvome ocu da jede, da te blagoslovi pre nego što umre.“

11Jakov reče svojoj majci Reveki: „Ali moj brat Isav je kosmat, a ja sam bez dlaka. 12Šta ako me otac dotakne? Onda će me smatrati varalicom, pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.“

13Njegova majka mu odgovori na to: „Tvoje prokletstvo neka padne na mene, sine moj. Samo ti mene slušaj i donesi mi jariće.“

14Jakov ode pa ih donese svojoj majci, a ona od njih pripravi ukusno jelo, baš kako je njegov otac voleo. 15Onda Reveka uzme najbolju odeću svoga starijega sina Isava što je imala u kući i u nju obuče svoga mlađeg sina Jakova. 16A jarećom kožom obloži njegove ruke i goli deo vrata. 17Onda je u ruke svoga sina Jakova stavila ukusno jelo i hleb što je pripravila.

18Jakov ode k svome ocu i reče: „Oče!“ Ovaj se odazva: „Evo me. Koji si ti, moj sin?“

19„To sam ja, Isav, tvoj prvenac“ – odgovori Jakov svome ocu. „Učinio sam kako si mi rekao. A sad ustani, sedi i jedi od mog ulova, da bi mogao da me blagosloviš.“

20Ali Isak upita svoga sina: „Kako to da si tako brzo uspeo, sine moj?“

Jakov odgovori: „Gospod, Bog tvoj, mi je u tome pomogao.“

21Isak reče: „Primakni se, sine moj, da te dotaknem, da bih znao jesi li ti moj sin Isav ili nisi.“

22Jakov se primakao svome ocu Isaku, koji ga je, dotakavši, rekao: „Glas je Jakovljev, ali su ruke Isavove.“

23Nije ga prepoznao, jer su mu ruke bile kosmate kao ruke njegovog brata Isava. Zato ga je blagoslovio. 24Ipak, upitao ga je: „Jesi li ti zaista moj sin Isav?“

Jakov odgovori: „Jesam.“

25Onda Isak reče: „Prinesi mi da jedem od tvog ulova, sine moj, da bih te blagoslovio.“

Jakov mu je prineo da jede, pa je Isak jeo. Uz to mu je doneo i vina da pije. 26Zatim mu je njegov otac Isak rekao: „Priđi, sine moj, da te poljubim.“

27Jakov je prišao i Isak ga je poljubio. Isak je pri tom osetio miris odeće svoga sina pa ga je blagoslovio i rekao:

„Gle, miris moga sina

je kao miris polja

što ih je Gospod blagoslovio.

28Neka ti da Bog rosu s neba

i rodnu zemlju,

obilje žita i mladoga vina.

29Neka ti služe narodi,

i neka ti se klanjaju plemena.

Budi vladar svojoj braći;

sinovi majke tvoje ničice nek padaju pred tobom.

Ko tebe proklinje,

sam će proklet biti,

a ko te blagosilja,

blagosloven će biti.“

30Kad je Isak blagoslovio Jakova, i čim je Jakov otišao od svoga oca Isaka, vrati se njegov brat Isav iz lova. 31I on je pripremio ukusno jelo i došao k svome ocu. Rekao mu je: „Oče moj, ustani i jedi od ulova svoga sina, da bi me blagoslovio.“

32„Ko si ti?“ – upita ga njegov otac.

Isav odgovori: „To sam ja, Isav, tvoj prvenac.“

33Čuvši to, Isak se sav prepao. Onda je rekao: „Ko je onda onaj što je ulovio divljač i doneo mi je? Ja sam to jeo pre nego što si ti došao. Njega sam blagoslovio, te će blagosloven i ostati.“

34Čuvši reči svoga oca, Isav glasno i gorko zarida. Onda reče svome ocu: „Blagoslovi i mene, oče moj!“

35 Isak odgovori: „Došao je tvoj brat i na prevaru dobio tvoj blagoslov.“

36 Isav reče na to: „Ne zove li se s pravom Jakov? Dvaput me je već prevario: oduzeo mi je prvorodstvo, a sada mi je oduzeo i blagoslov.“ Onda je rekao: „Zar za mene nisi sačuvao bar jedan blagoslov?“

37Isak odgovori Isavu: „Eto, njega sam već postavio za gospodara nad tobom, a svu njegovu braću odredio za njegove sluge. Obezbedio sam ga žitom i mladim vinom. Šta sad mogu da učinim za tebe, sine moj?“

38Isav mu reče: „Zar ti imaš samo jedan blagoslov, oče moj? Blagoslovi i mene, oče moj!“ Isav je jecao na sav glas.

39Tada mu reče njegov otac Isak:

„Daleko od rodne zemlje

tvoj dom će biti,

i rosa je nebeska neće natapati.

40Od svoga mača ćeš živeti,

i svome ćeš bratu služiti.

Ali jednom kad se usprotiviš,

jaram ćeš njegov

sa svog vrata zbaciti.“

41Isav je omrznuo Jakova zbog blagoslova kojim ga je njegov otac blagoslovio. Govorio je u sebi: „Bliže se dani žalosti za mojim ocem; onda ću ubiti svoga brata Jakova.“

42Kad su Reveki javili šta je rekao njen stariji sin Isav, pozvala je svog mlađeg sina Jakova i rekla mu: „Pazi! Tvoj brat Isav pomišlja na osvetu. Hoće da te ubije! 43A sad, sine moj, poslušaj moje reči. Ustani i beži k mome bratu, Lavanu, u Haran. 44Ostani kod njega nekoliko dana dok se ne stiša gnev tvoga brata. 45A čim se stiša gnev tvoga brata i on zaboravi šta si mu učinio, poslaću po tebe i dovešću te odande. Zašto da vas obojicu izgubim u jedan dan?“

Isak šalje Jakova kod Lavana

46Reveka se zatim obrati Isaku: „Život mi se smučio zbog ovih Hetitkinja! Ako se i Jakov oženi jednom od žena ove zemlje, Hetitkinjom, šta će mi onda život!“

Trenutno izabrano:

1. Mojsijeva 27: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi

Sveto pismo, Novi srpski prevod

Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.

The Holy Bible, New Serbian Translation

Saznaj više o Novi srpski prevod