1. Mojsijeva 44
44
Poslednje iskušenje
1Josif naredi upravitelju svoga doma: „Napuni vreće ovih ljudi hranom onoliko koliko mogu poneti, a novac svakoga od njih stavi odozgo u njegovu vreću. 2A moj pehar, onaj srebrni pehar, stavi odozgo u vreću najmlađega zajedno s njegovim novcem za žito.“ Upravitelj učini onako kako mu je Josif rekao.
3Kad je svanulo jutro, otpremili su ljude i njihove magarce. 4Oni još nisu bili otišli daleko od grada, kad Josif reče upravitelju svoga doma: „Ustani i pođi za onim ljudima. Kad ih stigneš, reci im: ’Zašto uzvraćate zlo za dobro? 5Zar da ukradete pehar iz kog moj gospodar pije#44,5 Doslovan prevod je Nije li to ono iz čega moj gospodar pije? Prevod Zar da ukradete pehar iz kog moj gospodar pije, je preuzet iz Septuaginte zbog jasnoće. i iz kog čita budućnost? Učinili ste zlo!’“
6Kad ih je stigao, rekao im je te reči. 7Oni mu rekoše: „Zašto moj gospodar govori takve reči? Daleko bilo od tvojih slugu da učine takvu stvar! 8Čak i novac koji smo našli odozgo u našim vrećama smo ti vratili iz hananske zemlje. Kako bismo, onda, mogli da ukrademo srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? 9A ako kod nekog od tvojih slugu nađeš ono što pripada tvome gospodaru, taj će umreti, a mi ostali ćemo postati robovi tvome gospodaru.“
10„U redu, neka bude kako ste rekli – složio se upravitelj. Ipak, samo onaj kod koga se pronađe pehar će mi biti rob. Vi ostali ćete biti bez krivice.“
11Brže-bolje su spustili svoje vreće na zemlju, te je svaki od njih otvorio svoju. 12Upravitelj je pretraživao od najstarijeg pa do najmlađeg. Pehar je pronađen u Venijaminovoj vreći. 13Na to oni razderu svoju odeću. Onda svaki natovari svog magarca, pa se vrate u grad.
14Josif je još bio tamo kad su Juda i njegova braća stigla. Oni se bace pred njim na zemlju. 15Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao ja otkriva budućnost?“
16Juda odgovori: „Šta možemo reći mome gospodaru? Šta da kažemo? Čime da se opravdamo? Bog je otkrio krivicu tvojih slugu. Evo nas, robovi smo moga gospodara, i mi i onaj kod koga je pehar nađen.“
17„Daleko bilo od mene da učinim tako nešto! – reče Josif. Samo onaj kod koga je pehar nađen će biti moj rob. Vi ostali se mirno vratite svome ocu.“
18Juda mu je tada pristupio i rekao: „Moj gospodaru, dozvoli svome sluzi da ti se obrati. Ne gnevi se na tvoga slugu, jer ti si kao faraon. 19Moj gospodar je pitao svoje sluge: ’Imate li oca ili brata?’ 20A mi smo odgovorili mome gospodaru: ’Imamo starog oca i brata koji se rodio ocu pod starost. Taj je najmlađi. Njegov pravi brat je umro, tako da je on jedini ostao od svoje majke. Otac ga mnogo voli.’
21Ti si zatim rekao: ’Dovedite ga k meni da ga vidim svojim očima!’ 22A mi smo ti odgovorili: ’Dečak ne može da napusti oca; ako ga ostavi, otac će umreti.’ 23Ali ti si rekao svojim slugama: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, ne izlazite mi na oči.’ 24Kad smo se vratili tvome sluzi, našem ocu, preneli smo mu reči moga gospodara.
25Na to je naš otac rekao: ’Vratite se i kupite nam nešto hrane.’ 26Mi smo mu rekli: ’Ne možemo da idemo tamo. Ići ćemo samo ako naš najmlađi brat pođe s nama. Ako on ne bude bio s nama, tom čoveku nećemo moći da izađemo na oči.’
27Tvoj sluga, naš otac, nam je tada rekao: ’Vi znate da mi je moja žena rodila dva sina. 28Jedan me je već napustio. Tada sam mislio: sigurno je rastrgnut! Od tada ga više nisam video. 29Ako i ovoga odvedete od mene, te i njega zadesi nesreća, s tugom ćete svaliti moju sedu glavu u Svet mrtvih.’
30Stoga, ako dečak ne bude s nama kad se vratim tvome sluzi, mome ocu – kome je dečak toliko prirastao srcu – 31presvisnuće kad vidi da dečaka nema sa nama. Tako će tvoje sluge s tugom svaliti u Svet mrtvih sedu glavu tvoga sluge, našeg oca. 32A ja, tvoj sluga, jemčio sam svom ocu za mladića, rekavši: ’Ako ti ga ne dovedem, nek budem kriv svome ocu do veka!’
33Zato te molim da tvoj sluga ostane kao rob kod moga gospodara umesto dečaka, a dečak neka se vrati sa svojom braćom. 34Jer, kako da pođem gore svome ocu ako dečak ne bude sa mnom? Ne bih mogao da gledam jad koji bi shrvao moga oca.“
Trenutno izabrano:
1. Mojsijeva 44: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
1. Mojsijeva 44
44
Poslednje iskušenje
1Josif naredi upravitelju svoga doma: „Napuni vreće ovih ljudi hranom onoliko koliko mogu poneti, a novac svakoga od njih stavi odozgo u njegovu vreću. 2A moj pehar, onaj srebrni pehar, stavi odozgo u vreću najmlađega zajedno s njegovim novcem za žito.“ Upravitelj učini onako kako mu je Josif rekao.
3Kad je svanulo jutro, otpremili su ljude i njihove magarce. 4Oni još nisu bili otišli daleko od grada, kad Josif reče upravitelju svoga doma: „Ustani i pođi za onim ljudima. Kad ih stigneš, reci im: ’Zašto uzvraćate zlo za dobro? 5Zar da ukradete pehar iz kog moj gospodar pije#44,5 Doslovan prevod je Nije li to ono iz čega moj gospodar pije? Prevod Zar da ukradete pehar iz kog moj gospodar pije, je preuzet iz Septuaginte zbog jasnoće. i iz kog čita budućnost? Učinili ste zlo!’“
6Kad ih je stigao, rekao im je te reči. 7Oni mu rekoše: „Zašto moj gospodar govori takve reči? Daleko bilo od tvojih slugu da učine takvu stvar! 8Čak i novac koji smo našli odozgo u našim vrećama smo ti vratili iz hananske zemlje. Kako bismo, onda, mogli da ukrademo srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? 9A ako kod nekog od tvojih slugu nađeš ono što pripada tvome gospodaru, taj će umreti, a mi ostali ćemo postati robovi tvome gospodaru.“
10„U redu, neka bude kako ste rekli – složio se upravitelj. Ipak, samo onaj kod koga se pronađe pehar će mi biti rob. Vi ostali ćete biti bez krivice.“
11Brže-bolje su spustili svoje vreće na zemlju, te je svaki od njih otvorio svoju. 12Upravitelj je pretraživao od najstarijeg pa do najmlađeg. Pehar je pronađen u Venijaminovoj vreći. 13Na to oni razderu svoju odeću. Onda svaki natovari svog magarca, pa se vrate u grad.
14Josif je još bio tamo kad su Juda i njegova braća stigla. Oni se bace pred njim na zemlju. 15Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao ja otkriva budućnost?“
16Juda odgovori: „Šta možemo reći mome gospodaru? Šta da kažemo? Čime da se opravdamo? Bog je otkrio krivicu tvojih slugu. Evo nas, robovi smo moga gospodara, i mi i onaj kod koga je pehar nađen.“
17„Daleko bilo od mene da učinim tako nešto! – reče Josif. Samo onaj kod koga je pehar nađen će biti moj rob. Vi ostali se mirno vratite svome ocu.“
18Juda mu je tada pristupio i rekao: „Moj gospodaru, dozvoli svome sluzi da ti se obrati. Ne gnevi se na tvoga slugu, jer ti si kao faraon. 19Moj gospodar je pitao svoje sluge: ’Imate li oca ili brata?’ 20A mi smo odgovorili mome gospodaru: ’Imamo starog oca i brata koji se rodio ocu pod starost. Taj je najmlađi. Njegov pravi brat je umro, tako da je on jedini ostao od svoje majke. Otac ga mnogo voli.’
21Ti si zatim rekao: ’Dovedite ga k meni da ga vidim svojim očima!’ 22A mi smo ti odgovorili: ’Dečak ne može da napusti oca; ako ga ostavi, otac će umreti.’ 23Ali ti si rekao svojim slugama: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, ne izlazite mi na oči.’ 24Kad smo se vratili tvome sluzi, našem ocu, preneli smo mu reči moga gospodara.
25Na to je naš otac rekao: ’Vratite se i kupite nam nešto hrane.’ 26Mi smo mu rekli: ’Ne možemo da idemo tamo. Ići ćemo samo ako naš najmlađi brat pođe s nama. Ako on ne bude bio s nama, tom čoveku nećemo moći da izađemo na oči.’
27Tvoj sluga, naš otac, nam je tada rekao: ’Vi znate da mi je moja žena rodila dva sina. 28Jedan me je već napustio. Tada sam mislio: sigurno je rastrgnut! Od tada ga više nisam video. 29Ako i ovoga odvedete od mene, te i njega zadesi nesreća, s tugom ćete svaliti moju sedu glavu u Svet mrtvih.’
30Stoga, ako dečak ne bude s nama kad se vratim tvome sluzi, mome ocu – kome je dečak toliko prirastao srcu – 31presvisnuće kad vidi da dečaka nema sa nama. Tako će tvoje sluge s tugom svaliti u Svet mrtvih sedu glavu tvoga sluge, našeg oca. 32A ja, tvoj sluga, jemčio sam svom ocu za mladića, rekavši: ’Ako ti ga ne dovedem, nek budem kriv svome ocu do veka!’
33Zato te molim da tvoj sluga ostane kao rob kod moga gospodara umesto dečaka, a dečak neka se vrati sa svojom braćom. 34Jer, kako da pođem gore svome ocu ako dečak ne bude sa mnom? Ne bih mogao da gledam jad koji bi shrvao moga oca.“
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.