1. Mojsijeva 47
47
Pred faraonom
1Josif ode i obavesti faraona: „Došli su moj otac i moja braća sa svojom krupnom i sitnom stokom i sa svom svojom imovinom iz Hanana. Eno ih u gosenskom kraju.“ 2Zatim je izdvojio petoricu između svoje braće i predstavio ih faraonu.
3„Čime se bavite?“ – upitao je faraon njegovu braću.
„Tvoje sluge su pastiri, isto kao i naši preci“ – odgovore oni 4i nastave: „Došli smo da se zadržimo u zemlji kao stranci, jer nema više paše za stada tvojih slugu. Teška glad je zavladala u hananskoj zemlji. Stoga, dopusti svojim slugama da se nastane u gosenskom kraju.“
5Faraon reče Josifu: „Tvoj otac i tvoja braća su došli k tebi. 6Egipatska zemlja ti je otvorena; nastani svoga oca i svoju braću u najboljem delu zemlje. Nastanite se u gosenskom kraju. Ako znaš da među njima ima sposobnih ljudi, postavi ih za nadglednike moje vlastite stoke.“
7Zatim Josif dođe sa svojim ocem, Jakovom, i predstavi ga faraonu, a Jakov blagoslovi faraona. 8Faraon upita Jakova: „Koliko ti je godina?“
9Jakov odgovori faraonu: „Godina mog lutalačkog života ima stotinu trideset. Neznatan je broj godina moga života, a bile su mukotrpne; brojem nisu dostigle godine lutalačkog života mojih otaca.“ 10Jakov je blagoslovio faraona, pa je otišao od njega.
11Josif je naselio svoga oca i svoju braću i dao im posed u najboljem delu egipatske zemlje, u Ramesinoj Krajini, kao što je faraon naredio. 12Josif je snabdevao hranom svoga oca, svoju braću i sav dom svoga oca, prema broju njihove dece.
Zemlja prelazi u faraonovo vlasništvo
13Hrane nije bilo u celoj zemlji, jer je glad bila žestoka: iscrpila je i egipatsku i hanansku zemlju. 14Josif je pokupio sav novac što se nalazio u Egiptu i Hananu u zamenu za žito koje se kupovalo i odneo ga u faraonov dvor. 15Kad je novca ponestalo u egipatskoj i hananskoj zemlji, svi Egipćani dođu k Josifu, i obrate mu se: „Daj nam hleba! Zašto da pomremo pred tvojim očima? Novca više nema!“
16Josif im odgovori: „Pošto novca više nema, doterajte svoju stoku i ja ću vam dati hrane u zamenu za stoku.“ 17Tako su doterali svoju stoku Josifu, a ovaj im je dao hrane u zamenu za konje, za krupnu i sitnu stoku, za goveda i magarce. Te godine ih je snabdevao hranom u zamenu za svu njihovu stoku.
18Ta godina je prošla. Naredne godine su ponovo došli k njemu i rekli mu: „Ne možemo sakriti od svoga gospodara da je nestalo novca, a sva naša stada stoke sada pripadaju našem gospodaru. Nije nam ostalo ništa za našeg gospodara osim naših vlastitih tela i zemlje. 19Zašto da pomremo pred tvojim očima i da se naša polja pretvore u pustoš? Kupi nas i naša polja u zamenu za hranu. Tako ćemo mi i naša polja postati faraonovo vlasništvo. Daj nam seme da ne pomremo nego da preživimo i da se naša polja ne pretvore u pustoš!“
20Tako je Josif otkupio za faraona celu egipatsku zemlju. Svi Egipćani su prodali svoje njive, jer ih je glad žestoko pritisla. Tako je zemlja postala faraonovo vlasništvo. 21A narod je, od jednog kraja Egipta do drugog, stavio pod upravu gradova.#47,21 Doslovan prevod ove rečenice je: A narod, od jednog kraja Egipta do drugog, je doveo u gradove. U tom slučaju se nameće pitanje: ko je onda obrađivao zemlju? Zbog ove nejasnoće u izvornom tekstu mnogi prevodi se odlučuju za prevod Septuaginte: A narod, od jednog kraja Egipta do drugog, postao je njegovim (faraonovim) robljem. Prevod koji je ovde ponuđen temelji se na pokušaju da se osmisli izvorni tekst i da se razreši nedoumica koja nastaje doslovnim prevođenjem teksta. 22Jedino nije otkupio njive sveštenika, jer su sveštenici dobijali prihod od faraona i živeli od tog prihoda koji im je faraon davao. Iz tog razloga nisu prodali svoje njive.
23Josif reče narodu: „Pošto sam danas kupio i vas i vašu zemlju za faraona, evo vam seme, pa zasejte zemlju. 24Faraonu ćete davati jednu petinu od uroda, a četiri petine će ostati vama za sejanje njiva, za hranu vama, vašim ukućanima i vašoj deci.“
25Oni na to rekoše: „Spasio si nam život! Samo neka nam bude blagonaklon naš gospodar i bićemo robovi faraonu.“
26Josif je doneo zakon po kome jedna petina zemlje pripada faraonu. Taj zakon o zemlji u Egiptu važi sve do danas. Jedino svešteničke njive ne pripadaju faraonu.
Jakovljeva poslednja želja
27Izrailj se nastanio u Egiptu, u gosenskom kraju. Tu su stekli vlasništvo nad zemljom; bili su plodni i veoma se umnožili.
28Jakov je živeo sedamnaest godina u egipatskoj zemlji. Ukupna dužina Jakovljevog života je iznosila stotinu četrdeset sedam godina. 29Kad se približilo vreme da Izrailj umre, pozvao je svoga sina Josifa i rekao mu: „Ako hoćeš da mi iskažeš svoju naklonost, stavi ruku pod moje bedro i obećaj da ćeš mi iskazati blagonaklonost i odanost. Nemoj me sahraniti u Egiptu! 30Kad budem počinuo sa svojim precima, odnesi me iz Egipta i sahrani me u njihovom grobu.“
A on mu odgovori: „Uradiću kako si rekao.“
31Rekao mu je: „Zakuni mi se.“ Josif mu se zakleo a Izrailj mu se duboko poklonio na uzglavlju#47,31 Septuaginta prevodi oslonjen na svoj štap, što sledi prevod Jev 11,21. svoje postelje.
Trenutno izabrano:
1. Mojsijeva 47: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.