12
1Budući da smo okruženi tolikim oblakom svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas sputava, te postojano trčimo trku koja nam predstoji. 2Uprite pogled na Isusa, začetnika i dovršitelja naše vere! On je zbog radosti, koja mu je sledovala, prezreo sramotu i podneo patnje na krstu, te seo s desne strane Božijeg prestola. 3Promislite samo koliko je neprijateljstvo on podneo od strane grešnika, da vi ne budete obeshrabreni i da ne klonete.
4Još se niste usprotivili do krvi u borbi protiv greha. 5A zaboravili ste i ohrabrenje koje vam je upućeno kao deci:
„Sine moj, ne uzimaj olako Gospodnji odgoj,
i ne kloni kada te on kori,
6jer Gospod kori onog koga voli,
i tuče svakog koga prihvata za sina.“
7Podnesite stoga Božiji odgoj, jer Bog postupa s vama kao sa svojom decom. Kakvo je, naime, to dete koje otac ne odgaja? 8A ako vas ne odgaja, kao što se sva deca odgajaju, onda ste kopilad, a ne njegova deca. 9Dakle, ako smo poštovali svoje očeve po telu, koji su nas odgajali uz kažnjavanje, nećemo li se mnogo više pokoravati našem duhovnom Ocu da bismo živeli? 10Naši očevi su nas za kratko vreme odgajali kako im se svidelo, a Bog nas odgaja na dobro, da učestvujemo u njegovoj svetosti. 11Ipak, čini se da svaka vaspitna mera u ovom trenutku donosi više žalosti nego radosti, ali kasnije rađa plod koji donosi mir i pravednost onima koji su odgojeni na taj način.
12Zato uspravite klonule ruke i učvrstite klecava kolena. 13Poravnajte staze za svoje stope, da se slabe noge ne iščaše, već da se iscele.
Služite Bogu sa strahom i trepetom
14Nastojte da budete u miru sa svima, i radite na svome posvećenju, bez kojeg niko neće videti Gospoda. 15Gledajte da niko ne bude lišen Božije milosti, da ne iznikne kakav koren gorčine koji će izazvati nevolje i zaraziti mnoge. 16Vodite računa da se među vama ne nađe neki bludnik ili bezbožnik, kao Isav, koji je za jedno jelo prodao svoje prvorodstvo. 17Vi znate da je nakon toga hteo da dobije očev blagoslov, ali je bio odbijen, jer mu nije pružena prilika da ispravi ono što je učinio, iako ju je sa suzama tražio.
18Vi, naime, niste pristupili opipljivoj gori zažarenoj od ognja, svoj u tami, pomrčini i oluji, 19prilikom čega se začuo zvuk trube i glas koji je progovorio. Narod koji je taj glas čuo, molio je da im se više ne govori, 20jer nisu mogli da podnesu zapovest: „Ako i zver dotakne goru, biće zasuta kamenjem.“ 21Taj prizor je bio tako strašan da je i sam Mojsije rekao: „Uplašen sam i drhtim.“
22Pristupili ste, naime, gori Sion i gradu živoga Boga, nebeskom Jerusalimu, te hiljadama anđela i svečanom zboru. 23Vi ste pristupili Crkvi prvenaca čija su imena zapisana na nebu, Bogu koji je sudija svih ljudi, i duhovima savršenih pravednika. 24Vi ste pristupili posredniku Novog saveza, Isusu, i škropljenoj krvi koja govori rečitije od Aveljeve krvi.
25Pazite da ne uskratite poslušnost onome koji govori! Jer ako nisu izbegli kaznu oni koji su se oglušili o onoga koji ih je opominjao na zemlji, kako ćemo izbeći kaznu mi, ako se odvratimo od onoga koji nas opominje s neba? 26Njegov glas je tada potresao zemlju, a sada obećava: „Još jednom ću uzdrmati ne samo zemlju, nego i nebo.“ 27A to „još jednom“ ukazuje na uklanjanje onoga što je uzdrmano, to jest, onoga što je stvoreno, da ostane ono što se ne može uzdrmati.
28I pošto primamo Carstvo koje se ne može uzdrmati, zahvaljujmo Bogu, te mu sa zahvalnošću služimo da mu ugodimo, s poštovanjem i strahom. 29Jer, „Bog tvoj, oganj je koji spaljuje.“