6
1Zato ostavimo za sada početno učenje o Hristu i okrenimo se zrelijem učenju, ne vraćajući se na osnove: pokajanje od mrtvih dela, vera u Boga, 2učenje o krštenjima, polaganje ruku, vaskrsenje iz mrtvih i večni sud. 3I o tome ćemo govoriti ako da Bog.
4Ima, naime, onih koji su jednom bili prosvetljeni. Ali iako su iskusili nebeski dar primivši Duha Svetog, 5iako su iskusili da je reč Božija dobra, iako su iskusili sile budućeg sveta, 6ipak su napustili veru. Takve je nemoguće ponovo dovesti do pokajanja, jer oni time iznova razapinju Sina Božijeg i javno ga izvrću ruglu.
7Zemlja, naime, koja upija vodu od čestih kiša koje padaju na nju i rađa rod koji je na korist onima za koje se obrađuje, prima blagoslov od Boga. 8A zemlja koja rađa trnje i korov ništa ne vredi. Takva se bliži prokletstvu i završava u ognju.
9Ipak, voljeni, premda govorimo ovako, uvereni smo da stvari stoje bolje u vašem slučaju, i da vam predstoji spasenje. 10Jer Bog nije nepravedan; on neće zaboraviti vaše delo i ljubav koju ste pokazali u njegovo ime, služeći verujućima, kao što im još uvek služite. 11Želimo, naime, da svako od vas pokaže revnost do kraja da bi se ispunilo ono čemu se nadate. 12Tako nećete postati lenji, nego ćete slediti primer onih koji kroz veru i strpljivost primaju u posed ono što je Bog obećao.
Pouzdanost Božijeg obećanja
13Kada je Bog dao obećanje Avrahamu, dao ga je uz zakletvu. No, pošto nije imao ni u koga većeg da se zakune, zakleo se samim sobom, 14rekavši: „Obilno ću te blagosloviti i silno te umnožiti.“ 15Avraham je bio strpljiv, i tako primio ono što mu je Bog obećao.
16Jer ljudi se zaklinju onim što je veće, pa zakletvom potvrđuju ono što tvrde i tako okončavaju raspravu. 17Tako je i Bog, želeći da u većoj meri pokaže primaocima obećanja nepromenljivost svoje odluke, potvrdio obećanje zakletvom. 18To je učinio da bismo posredstvom ovih dvaju nepromenljivih činjenica, u kojima se Bog ne može prevariti, imali silnu utehu mi koji smo našli utočište, te da bismo se čvrsto držali nade koja je pred nama. 19Ovu nadu imamo kao čvrsto i pouzdano sidro duše. Ona nas vodi iza hramske zavese, 20gde je Isus ušao da nas zastupa postavši večni Prvosveštenik po redu Melhisedekovom.