13
Gospodnji gnev protiv Izrailja
1Strah je vladao dok je Jefrem govorio.
Uzdigao se on u Izrailju,
ali je zgrešio zbog Vala i umro.
2A i sada grehe množe
jer su sebi izlili idole
od svog srebra i svojom veštinom.
Idoli su delo livca, svi do jednog!
I još za njih kažu:
„Ljudi koji žrtvuju neka ljube telad!“
3Biće zato ko jutarnji oblak
i kao rosa rana što nestaje,
kao pleva s gumna olujom nošena
i dim iz odžaka.
4„A ja sam bio Gospod,
Bog tvoj, još od zemlje egipatske,
osim mene ne znaš za druge bogove.
Osim mene Spasitelja nema.
5Ja sam tebe posmatrao u pustinji,
u zemlji sasušenoj.
6Nasitili su se na pašnjaku svome.
Nasitili su se, srcem ogordili
i zato me zaboravili.
7Poput lava ja ću za njih biti,
poput risa što kraj puta vreba.
8Presrešću ih kao medvedica kojoj su oteli medvediće,
do srca im grudi rastrgnuti.
Proždraću ih onde kao lav,
raskomadaće ih divlje zveri.
9Satrven si, Izrailju,
jer si protiv mene, protiv svoga pomoćnika!
10Gde je sada car tvoj da te spase
u svim tvojim gradovima, tvoje sudije?
A za njih si govorio: ’Daj mi cara i glavare!’
11I u gnevu svome cara sam ti dao,
ali sam ga i uzeo u jarosti svojoj.
12Svezana je krivica Jefremova
i prikriven greh je njegov.
13Spopašće ga bolovi ko da se porađa.
Ali on je dete što mudrosti nema,
jer on ne bi da se rodi,
da izađe iz utrobe kad je tome vreme.
14Od prevlasti Sveta mrtvih#13,14 U izvornom tekstu Šeol, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih. otkupiću ih
i od smrti izbaviću ih.
Gde je, smrti, tvoje razaranje?
Gde je, Svete mrtvih, žalac tvoj?
Samilost je sakrivena od očiju mojih.
15Sve i da procveta među braćom svojom,
istočni će vetar doći,
iz pustinje vetar Gospodnji se diže
da presuši njegove izvore,
da presahne njegova vrela
i da otme blago, sve dragocenosti.
16Biće kriva Samarija
za pobunu protiv Boga svoga.
Od mača će oni pasti,
decu će im razmrskati
i trudnice rasporiti.“