1
1Viđenje Isaije sina Amocova, što je za Judu i Jerusalim video u vreme Judinih careva: Ozije, Jotama, Ahaza i Jezekije.
Nerazumni i grešni narod
2Čujte, nebesa! Slušaj, zemljo,
jer govori Gospod:
„Sinove sam vaspitao i podigao,
a oni se odmetnuše od mene.
3Vo poznaje vlasnika svojega
i magarac jasle gospodara svojega.
Izrailj ne zna;
narod moj ne razume!“
4Jao, grešnoga li puka,
naroda ogrezlog u krivici,
potomaka zločinačkih,
sinova pokvarenjačkih!
Gospoda su ostavili;
Svetitelja Izrailjevog prezreli,
leđa mu okrenuli.
5Gde još da udarim,
odmetnici tvrdokorni?
Sva je glava bolna
i sve srce iznemoglo;
6od pete do glave zdravog mesta nema,
nego su uboji i modrice i rane otvorene;
očišćene nisu,
u zavojima nisu,
uljem zablažene nisu.
7Opustošena vam je zemlja,
oganj vam je gradove popalio,
vaše njive pred vama haraju tuđinci.
Pustoš je kao kad opustoše tuđinci.
8Ostavljena je ćerka sionska
kao senica u vinogradu,
kao koliba u gradini za krastavce,
kao grad pod opsadom.
9Da nam Gospod nad vojskama
nije ostavio ostatka,
kao Sodoma bili bismo,
slični Gomori bili bismo.
10Reč Gospodnju čujte,
glavari sodomski!
Zakon Boga našeg poslušajte,
narode gomorski!
11„Šta li će meni mnoštvo žrtava vaših?
– govori Gospod.
Sit sam ovnujskih svespalnica
i naslaga lojnih sa teladi gojnih.
I krv od bikova i jaganjaca i jaraca
ne mili se meni.
12Kad dolazite da mi se pokažete,
ko to traži od vas
da po mojim predvorjima trupkate?
13Ne umnožavajte bezvredne prinose,
kađenje na koje se gadim;
mladine i subote, sazivanje saziva,
ne podnosim zle#1,13 Ili: idolske, grešne. svečanosti.
14Mladine vaše i praznike,
to mrzi duša moja,
to je teret za me,
dodija mi podnositi.
15Kad za molitvu širite ruke svoje,
ja od vas odvraćam oči svoje;
i kad produžujete molitvu,
ja vas ne slušam.
Vaše su ruke ogrezle u krvi.
16Operite sebe, očistite sebe.
Uklonite zloću dela vaših ispred očiju mojih.
Prestanite zlo činiti,
17učite se dobro činiti: težite pravu,
ublažite ugnjetavanje,
dajte prava sirotinji,
parničite se u korist udovice.
18Zatim dođite da raspravljamo
– govori Gospod –
budu li gresi vaši kao skerlet,
postaće beli kao sneg;
budu li crveni kao purpur,
postaće kao vuna.
19Ako budete voljni i poslušate,
dobra zemaljska ješćete.
20A ako odbacite i bunite se,
mač će vas progutati
– jer usta Gospodnja rekoše.“
Tužbalica nad Jerusalimom
21Kako se pretvori u bludnicu
verna naseobina!
Bila je puna pravičnosti,
u njoj je boravila pravda,
a sada su ubice.
22Tvoje je srebro kao zgura postalo.
Tvoje piće se razvodnilo.
23Tvoji glavari su se odmetnuli,
s kradljivcima drugovi su postali.
Svaki se grabi za mito
i hrli za poklonima.
Pravo sirotinji oni uskraćuju;
udovičina parnica do njih ne doseže.
24Zato govori Gospodar,
Gospod nad vojskama, Silni Izrailjev:
„Ah, kad se iskalim na protivnicima
i kad se osvetim neprijateljima!
25Kad ruku na tebe ispružim,
da lužinom zguru tvoju očistim,
da iz tebe onečišćenja uklonim.
26Pa ti sudije opet postavim kao nekad,
savetnike kao od davnina,
te da te prozovu
’Grad pravednosti’,
’Verna naseobina.’“
27Pravda će otkupiti Sion,
i pravednost pokajnike njegove;
28a prestupnici i grešnici zajedno će se skršiti
i oni koji napuštaju Gospoda poginuće.
Protiv obožavanja svetog drveta
29„Zbog plemenitog drveća će se stideti,
zato što ih slavite;
i zbog lugova ćete se crveneti,
zato što ste ih izabrali.
30Vi ćete biti slični hrastu,
s lišćem što se na njemu suši.
Nalik lugu u kom vode nema.
31I skriveno blago će biti kao kučina,
i onaj ko ga načini kao varnica –
oboje će zajedno izgoreti,
a niko neće gasiti.“