10
1Teško onima koji nepravedne odredbe određuju
i propise tlačiteljske propisuju
2da bi ubogome pravdu uskratili
i siromasima naroda mog pravo oteli,
kako bi sirotinju opljačkali.
3I šta ćete u dan kazne činiti,
kada propast iz daleka dođe?
Kome ćete za pomoć uteći?
Kamo ćete blago svoje ostaviti?
4Kao roblje jamačno puzati
i među poklane pasti…
Uza sve to gnev se njegov umiriti neće
i ruka mu ispružena ostaje.
Protiv neimenovanog asirskog vladara
5„Teško Asircu!
On je gneva moga šiba.
On je u njihovoj ruci prut srdžbe moje.
6Na puk otpadnički njega sam poslao,
na narod koji me je rasrdio.
On neka ga opleni i opljačka,
kao blato drumsko neka ga izgazi.
7Ali on nije tako nameravao,
i u srcu svom nije tako smišljao,
nego je u srcu svom za zatiranje,
za istrebljivanje ne malog broja naroda.
8Jer on je govorio:
’Svaki od mojih glavara nije li kao car?
9Nije li Halani kao Harkemis?
I nije li Amat kao Arfad?
Nije li Samarija kao Damask?
10Kao što moja ruka dohvati carstva idolska i njihove likove
od Jerusalima i od Samarije;
11kao što učinih sa Samarijom
i njenim idolima,
zar da ne učinim s Jerusalimom
i njegovim ikonama?’“
12I kad Gospodar izbubnja sve što namerava činiti na gori Sion i u Jerusalimu, onda ću kazniti plod oholog srca cara asirskog, i drskost njegovih ponositih očiju, 13zato što je rekao:
„Snagom svoje ruke učinih,
i mudrošću svojom, jer uman jesam;
granice narodima uklonih,
i blaga njihova opljačkah;
kao junak pokorih stolujuće.
14Ruka moja kao gnezdo zgrabi
bogatstva tih naroda.
I kao što se kupe ostavljena jaja
svu sam zemlju pokupio;
i nikog ne bi da krilo pokrene,
da kljun otvori, da zapijuče.“
15Zar sekira da se hvališe nad čovekom koji njome seče?
Hoće li se veličati testera nad čovekom koji njom testeri?
Zar palica maše čovekom koji je poteže,
i štap li podiže onog koji drvo nije?
16Zato će Gospodar Gospod nad vojskama
poslati skapavanje među njegove zadrigle,
i njegovu će slavu popaliti
kao što se vatra raspaljuje.
17Svetlost Izrailjeva biće ta vatra,
i Svetitelj njegov biće taj plamen:
on će goreti i proždirati bodlje njegove
i trnje njegovo u jednom danu.
18Krasotu šuma njegovih i polja njegovih
on će uništiti od srži do kore.
I biće kao bolesnik koji kopni.
19Što ostane drva u njegovoj šumi,
to malo će i dečak moći da prebroji.
Povratak ostatka
20I biće u dan onaj ostatak Izrailjev
i izbeglice, potomci Jakovljevi,
neće se više oslanjati na onoga koji ih obara,
nego će bivati istinski oslonjeni
na Gospoda, Svetitelja Izrailjeva.
21Ostatak će se vratiti,
ostatak Jakovljev Bogu silnome.#10,21 Misli se na mesijansku titulu Bog Silni iz Isa 9,6.
22Ta, ako bude naroda tvojega, Izrailja,
kao peska morskoga,
vratiće se ostatak njegov.
Odluka je konačna: pravda nadire.
23Jer u potpunosti je odlučio Gospod Bog nad vojskama:
on to čini u sredini cele zemlje.
Ohrabrenje
24Zato govori Gospodar Gospod nad vojskama:
„Narode moj, stanovnici na Sionu,
ne boj se Asirca kad te šibom tuče,
kad palicu na te podiže
na putu egipatskom,
25jer još samo malo, i jarost je ispunjena,
i gnev moj će ih uništiti.“
26I Gospod nad vojskama zamahnuće bičem na njega
kao što udaraše Madijane na Steni Orivovoj;
i palica je njegova nad morem,
i podiže je na putu egipatskom.
27I biće u dan onaj:
biće skinuto breme njegovo s tvojih ramena
i jaram njegov s tvojeg vrata,
i slomiće se jaram pred pomazanjem.
Osvajač
28On dolazi na Ajat,
on je prošao Migron,
on rasprti prtljag svoj u Mihmasu.
29Oni prѐlaze prélaze:
„U Gavi će biti prenoćište za nas.“
Rama drhće,
a Gavaja Saulova beži.
30Vrišti, ćerko Galimska, što glasnije!
Slušaj, Laise!
Siromahu, Anatote!
31Madmena odluta;
stanovnici gevimski utekoše.
32Još danas će se u Novu zaustaviti,
rukom maše gori ćerke sionske,
humu jerusalimskom.
33Gle, Gospodar Gospod nad vojskama
grane kreše užasom,
posečeni su vrhovi uspravljeni,
oni uzdignuti su oboreni;
34a sekirom se šumski gustiš raseca,
a od Silnog Livan biva oboren.