16
Moavci beže u Judu
1Šaljite jagnje vladaru zemlje,
od Sele prema pustinji,
do gore ćerke sionske.
2Slično ptici oteranoj,
slično gnezdu rasturenom,
biće ćerke moavske
na gazovima potoka Arnona.
3„Daj nam savet!
Donesi presudu!
Usred podneva senku svoju
kao noć rasprostri.
Sakrivaj prognanike!
Nemoj izdati begunce!
4Pusti da k tebi uteknu prognanici moavski.
Budi njihov zaklon ispred pustošnika;
jer tlačitelj je skončao,
ugnjetač je nestao,
pustošenje je prestalo,
gazilac je sa zemlje iščezao.“
5„I tad će se učvrstiti presto u milosti,
i na njemu će stolovati u istini,
u šatoru Davidovu,
sudija koji zahteva pravednost
i vešt je sa pravdom.“
Tužbalica nad Moavom
6Čuli smo za moavsku nadmenost,
gordost preveliku;
za nadmenost njihovu i oholost njihovu.
Isprazno je njihovo hvalisanje.
7Tako nariče Moav,
svi nariču nad Moavom,
za koljivom od grožđa iz Kir-Eresa#16,7 Kir-Areset prema izvornom tekstu, što je najverovatnije isto mesto spomenuto u st. 11.
tuguju sasvim slomljeni.
8Uvenuli su zasadi esevonski,
vinogradi sivamski,
gospodari nad pucima
potrše njegove odabrane lozice.
Doprli su do Jazira,
zamicali u pustinju;
ogranci su im dosezali
da pređu more.
9Zato plačem kao što Jazir oplakuje vinograde sivamske,
natapam suzama Esevon i Elealiju;
jer nad tvojom berbom i nad tvojom žetvom
nestalo je klicanje,
10veselje i radost.
U vinogradima nema cike,
ne kliče se od radosti;
gazilac ne gazi grožđe u kaci,
zatvorio sam podvikivanje.
11Zato utroba moja za Moavom kao harfa cvili,
i potresen sam za Kir-Eresom.
12I biće da će se videti:
na uzvišicama umaraju se Moavci,
i dolaze na svetilište svoje
da se mole, ali to neće ići.
Reč za Moav
13Ovo je reč što je Gospod nekad rekao za Moav. 14Sad, pak, Gospod kaže govoreći: „Za tri godine, kao tri godine najamničke, moavska će slava potamneti sa svim velikim mnoštvom, a ono malo ostatka biće sitno i slabašno.“