33
Nada u Gospoda
1Teško tebi,
razaraš, a nisi razoren,
i izdajnik si,
a tebe nisu izdali.
Kad prestaneš da razaraš,
ti ćeš biti razoren;
kad završiš sa izdajništvom,
tebe će izdati.
2Gospode, smiluj se nama,
ti si naša nada.
Budi njihova mišica jutrima,
i naše spasenje u vreme nevolje.
3Narodi su pobegli pred gomilom koja tutnji,
puci su se raspršili pred uzvišenošću tvojom.
4I vaš plen se sakuplja, sakupljaju se gusenice,
kao što skakavci tumaraju, tako on optrčava oko njega.
5Gospod je uzvišen zato što na visini stanuje,
i napunio je Sion pravom i pravednošću.
6I tvoja bezbedna vremena
biće spaseno bogatstvo, mudrost i znanje.
Njegova je riznica bogobojaznost.
Gospod će doći
7Gle, delije kukaju napolju,
glasnici za mir zaplakaće gorko.
8Opusteli su drumovi,
prestali su da putuju putnici.
Savez je raskinuo,
gradove odbacio,
čoveka ne poštuje.
9Tuguje, klone zemlja;
Livan je postiđen i vene,
Saron je postao kao pustara,
Vasan i Karmil su bez lišća.
10„Sad ću ustati – govori Gospod.
Sad ću biti uzvišen.
Sad ću biti podignut.
11Zasejali ste seno,
rodićete strnjiku.
Proždreće vas vaš ognjeni dah.
12I biće narodi kao peći za kreč,
trnje posečeno u vatri će izgoreti.
13Vi, koji ste daleko, čujte šta sam učinio;
a vi, koji ste blizu, upoznajte silu moju:
14strepe na Sionu grešnici,
užas spopada prokletnike.
’Ko od nas će opstati pred vatrom što proždire?
Ko od nas će opstati pred požarom večnim?’
15Onaj koji živi pravedno
i koji govori čestito,
prezire zarađeno na nasilju,
stresa mito sa svojih dlanova,
odbija da posluša za krvoproliće,
i neće da gleda da se čini zlo.
16Taj će stanovati na visinama,
zaklon će mu biti tvrđave na stenama,
hranu će dobijati redovno
i voda će mu biti obezbeđena.
Budućnost u slavi
17Oči tvoje gledaće cara u lepoti njegovoj,
posmatraće zemlju oblasti dalekih.
18Srce će tvoje razmatrati užas:
’Gde je onaj što broji?
Gde je onaj što meri?
Gde je onaj što kule broji?’
19Nećeš videti naroda žestokog,
naroda čiji se govor teško sluša,
jezika stranog što ga niko ne razume.“
20Pogledaj Sion, grad praznika naših.
Oči će tvoje Jerusalim videti,
boravište zaštićeno, šator neuzdrmani,
čiji se stubići ne vade nikada,
a nijedno uže njegovo neće se otkinuti.
21Ta onda ćemo imati dostojanstvenog Gospoda,
umesto reka, rukavaca širokih sa obe strane.
Neće njime prolaziti lađa na vesla,
niti će prodreti zapovednički brod.
22Jer: naš sudija je Gospod,
naš zakonodavac je Gospod,
naš car je Gospod,
on će nas spasti.
23Tvoja užad su popustila,
svoje katarke ne mogu držati,
niti jedra podizati –
pa se deli mnogi plen od pljačke;
kljasti će otimati otimačinu,
24i nijedan stanovnik neće reći: „Bolestan sam.“
Narodu koji boravi u njemu krivica će oproštena biti.