40
Uteha od Gospoda
1„Tešite, tešite narod moj
– govori Bog vaš –
2Govorite Jerusalimu srdačno,
i vičite mu:
ratovanje mu je okončano,
krivica mu okajana,
jer on iz ruke Gospodnje primi
dvaput više nego što sagreši.“
3Glas viče:
„Put Gospodnji
kroz pustinju pripravite;
drum za Boga našega
u pustoši poravnajte.
4Svaka dolina neka se podigne,
a svaka gora i brežuljak neka se spusti;
i što je strmo nek bude ravnica,
i hrapavo neka bude glatko.
5Tada će se otkriti slava Gospodnja,
i svaki čovek će je videti –
jer su to kazala usta Gospodnja.“
6Glas reče: „Viči!“
A on odgovori: „Šta da vičem?“
„Svako je telo kao trava,
i sva mu je milina kao cvet poljski.
7Sahne trava, vene cvet,
kad preko njih Gospodnji pređe dah.
Zaista, narod je trava.
8Sahne trava, vene cvet,
ali reč Boga našega ostaje doveka.“
Bog najavljuje svoju naklonost
9Na visoku goru se uspni,
Sione, glasniče radosne vesti.
Glas svoj snažno podigni,
Jerusalime, glasniče radosne vesti.
Podigni ga, ne boj se,
kaži gradovima Judinim:
„Evo Boga vašega!“
10Evo, Gospodar Gospod dolazi u sili,
vlada on mišicom svojom!
Evo, s njim je i plata od njega,
a ispred njega nagrada od njega.
11Kao Pastir on svoje stado napasa,
u svoje ruke jaganjce sabira,
u naručju svome ih nosi,
a dojilice neguje.
Bog objavljuje svoju slavu
12Ko je vode pregrštima izmerio,
i nebesa pedljem premerio?
A ko je sav prah zemaljski razmerio mericom,
i planine tegovima,
i bregove terazijama?
13Duha Gospodnjeg ko je premerio,
i koji savetnik je njega uputio?
14S kim se savetovao i izgrađivao,
i ko ga je stazama pravde naučio?
I naučio ga znanju
i upoznao ga s putem razboritosti?
15Gle, narodi su kao kap iz vedra,
i vrede kao prah na terazijama.
Gle, ostrva kao zrnce podiže.
16Ni Livan nije dovoljan za lomaču,
a njegovih zveri nema dovoljno za svespalnicu.
17Svi narodi pred njim su kao ništa,
ništavilom i prazninom on ih smatra.
18Kome ćete Boga sličnim učiniti
i s kakvim ćete ga likom uporediti?
19Livac izliva idola,
zlatar ga pozlatom oblaže
i od srebra lančiće izliva.
20Siromah za prinos
drvo netruležno bira,
i za to veštog umetnika traži
da za njega kip nepomični načini.
21Zar ne znate?
Zar niste čuli?
Zar vam nije od iskona objavljeno?
Zar niste shvatili od osnivanja zemlje?
22Nad krugom zemaljskim on stoluje
i stanovnici su njeni na skakavce nalik;
nebesa je razastro kao koprenu,
razapeo ih kao šator za stanovanje.
23On moćnike pretvara u ništavilo,
sudije po zemlji čini da su kao ništa.
24Tek što su zasađeni,
tek što su posejani,
tek što im stabljika u zemlju koren pustila
– on na njih dune, i oni usahnu,
kao slamu vihor ih razveje.
25„Kome ćete mene sličnim učiniti?
Ko je kao ja?“ – pita Svetitelj.
26Podignite pogled svoj i gledajte:
Ko je ovo stvorio?
Onaj koji na broj vojsku nebesku izvodi,
i koji po imenu sve njih proziva.
Zbog njegove velike moći i silne jačine
niko ne izostaje.
Božije svemoćno sveznanje
27Zašto kažeš, Jakove,
i ti govoriš, Izrailju:
„Moj put je skriven Gospodu,
i moja pravica izmiče Bogu mojem“?
28Zar ne znaš
i zar nisi čuo?
Gospod je Bog večni,
stvoritelj krajeva zemljinih.
On se ne umara i ne sustaje,
i um se njegov ne da ograničiti.
29On snagu umornome daje,
i nemoćnome moć on jača.
30Mladići se umaraju i sustaju,
i momci moraju da posrću,
31ali onima koji se u Gospoda uzdaju
snaga se obnavlja,
krila im rastu kao orlovima,
trče i ne sustaju,
hodaju i ne umaraju se.