6
Jerusalim pod opsadom
1Beži i sklanjaj se iz Jerusalima,
narode Venijaminov!
U Tekuji zatrubi u trubu,
a u Vet-Keremu vatrom dajte znak,
jer se sa severa nadvija propast
i veliko razaranje.
2Razoriću lepuškastu i razmaženu ćerku sionsku!
3Njoj dolaze pastiri sa svojim stadima,
oko nje podižu šatore
i svaki će da pase po svom delu.“
4„Pozivajte na boj protiv nje!
Ustanimo i krenimo na njih usred bela dana.
Jao nama! Dan izmače
i večernje senke su se izdužile.
5Ustanimo i krenimo
da joj po noći razorimo dvorove!“
6Jer govori Gospod nad vojskama:
„Secite stabla
i naspite bedem protiv Jerusalima.
Grad će taj da odgovara
zbog tlačenja što je svud po njemu.
7Kao što bunar čuva hladnu vodu
tako i on čuva zlo svoje.
Nasilje i pustoš se čuju u njemu,
a preda mnom stalno bolest su i rane.
8Pouči se, Jerusalime,
da se ne bi od tebe odvojila moja duša,
da te ne bih pretvorio u opustošenu zemlju
u kojoj niko ne boravi.“
9Govori Gospod nad vojskama:
„Temeljno će kao lozu popabirčiti
ostatak Izrailjev.
Vrati svoju ruku
kao berač grožđa nad mladicu.“
10Kome da govorim, da upozoravam,
a da čuju?
Evo, neobrezano im je uho
i ne mogu da sa pažnjom čuju.
Evo, Gospodnja se reč za njih pretvorila u ruglo
i u njoj ne uživaju.
11Pun sam gneva Gospodnjeg,
iznurilo me je da ga zadržavam.
„Izlij ga po deci na ulici
i na skup mladića.
I muža i ženu će zahvatiti,
i stare i vremenite.
12Njihove će se kuće predati drugima,
baš kao i polja i žene,
jer ja ću podići svoju ruku
na stanovnike zemlje
– govori Gospod.
13Baš svi, od malog pa do velikog među njima
grabe nepošteni dobitak.
Od proroka pa do sveštenika,
baš svi varaju.
14Oni mom narodu
olako leče prelom pričajući:
’Mir! Mir!’
A nema mira.
15Jesu li se zastideli zato što su učinili gadost?
Baš se nimalo nisu zastideli
i ne znaju za stid.
Zato će pasti među one što padaju
i u času kada ih kaznim biće sapleteni
– govori Gospod.“
16Ovako kaže Gospod:
„Stanite na puteve, gledajte
i pitajte za staze od davnina.
Pa koji je put dobar, idite njime,
i nađite spokoj svojim dušama.
Ali oni rekoše: ’Nećemo da idemo!’
17Stražare sam postavio nad vama:
’Pazite na zvuk trube!’
Ali su mi oni rekli: ’Nećemo da pazimo!’
18Zato slušajte, narodi,
i poznaj, zajednico, šta je s njima:
19Poslušaj zemljo!
Evo donosim propast na ovaj narod,
plod samih njihovih spletki.
Jer za moje reči nisu marili
i moj su Zakon prezreli.
20Šta će meni tamjan što dolazi iz Save
i cimet iz daleke zemlje?
Ne prihvatam vaše svespalnice.
I u ostalim žrtvama ne uživam.“
21I zato kaže Gospod:
„Evo, daću ovom narodu kamenje spoticanja,
pa će se spoticati o njih.
Nastradaće i očevi i sinovi, sused i njegov prijatelj.“
22Evo kako govori Gospod:
„Gle, narod dolazi
iz severne zemlje!
Veliki će narod biti podignut
iz najdaljih zemljinih krajeva.
23Oni drže luk i koplje.
Okrutni su i nemilosrdni,
a glas im huči kao more.
Jašu konje spremni kao ratnik
protiv tebe, ćerko sionska.“
24Čuli smo o njima glas
i ruke su nam klonule,
obuzeli su nas zebnja
i bol kao porodilju.
25Ne izlazi u polje
i ne idi putem,
jer je užas odasvud
i mač neprijateljev.
26Ćerko mog naroda, opaši kostret
i valjaj se u pepelu.
Žali kao za jedincem, gorko plači
jer će nenadano doći na nas zatirač.
27„Postavio sam te kao ispitivača metala među moj narod,
kao utvrđenje, da ispitaš
i oprobaš njihov put.
28Svi su oni najgori odmetnici,
idu pa kleveću.
Oni su od bronze i gvožđa,
svi su zatirači.
29Mehovi se zapališe od vreline
i vatra je spalila olovo.
Zalud neko pretapa i kali,
jer zlikovce ne može da odvoji.
30’Srebro odbačeno’, zvaće se,
jer ih je Gospod odbacio.“