Knjiga o Jovu 30
30
1A sad mi se smeju mlađi od mene,
oni čije očeve nisam hteo
ni sa psima stada svoga!
2A i šta bih sa njihovih ruku snagom?
Usahla je ta snaga u njima.
3Sparušeni su od bede i gladi,
ti što glođu štagod po pustari,
u sumraku, po ruševinama i razvalinama.
4Oni čupaju slez po čestarima
i koren smreke sebi za hranu.
5Oterani su iz društva,
ljudi na njih viču kao na lopova.
6Eno ih u jarugama potoka,
konače po jamama u zemlji i po kamenjarima.
7Zapomažu među grmljem,
skupljaju se u koprivama.
8Sinovi su bezumnika,
soj bezimenih iz zemlje proteranih.
9A sad sam im pesma rugalica,
postao sam priča za njih!
10Gade me se, stoje izdaleka,
ne libe se da me u lice pljunu.
11Jer Bog je razvezao mog šatora uže,
udario me je, a ljudi se na mene razulariše.
12Meni s desna diže se mladalačka rulja,
teraju me da bežim,
protiv mene nasipaju bedeme propasti.
13Ruše mi puteve,
uspešno me razaraju
i za to im pomoć nije potrebna.
14Naviru ko kroz širok procep,
navaljuju preko razvalina.
15Nenadane strahote pale su na mene,
poput vetra razgone mi dostojanstvo,
a moje spasenje nestade ko oblak.
16Sad se duša moja razlila u meni,
jer su me sustigli dani jada.
17Kosti moje noć probada u meni,
bolovi me glođu bez prestanka.
18Odora se moja izobličila od sile velike,
sapela me kao kragna od tunike moje.
19On me je u blato bacio,
sad sam nalik prahu i pepelu.
20Za pomoć ja tebi vapim,
alʼ se ne odazivaš;
a kada sam stao,
na mene si pažnju obratio.
21U krvnika moga si se pretvorio,
silom ruke svoje si me spopao.
22Vinuo si me da vetar zajašem,
rastapaš me u oluji.
23Jer ja znam da me u smrt odvodiš,
u kuću sastanka svih koji su živi.
24Ali niko ne pruža ruku svoju ruini,
makar da za pomoć vapi u propasti svojoj.
25Zar ja nisam zaplakao radi nevoljnika?
Zar mi duša zajecala nije radi ubogoga?
26Ali kad sam čekao na dobro,
zlo je došlo;
kada sam se ponadao svetlu,
pristigla je tama.
27Utroba je moja ustreptala i nije se primirila,
dani patnje su me zadesili.
28Pocrneo hodam, ali ne od sunca;
ustajem u zboru i vičem za pomoć.
29Zbratimljen sam sa šakalima,
prijatelj sam nojevima.
30Pocrnela koža je na meni,
od groznice cvokoću mi kosti.
31Moja lira sad je za kuknjavu,
a svirala moja za plač narikača.
Trenutno izabrano:
Knjiga o Jovu 30: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
Knjiga o Jovu 30
30
1A sad mi se smeju mlađi od mene,
oni čije očeve nisam hteo
ni sa psima stada svoga!
2A i šta bih sa njihovih ruku snagom?
Usahla je ta snaga u njima.
3Sparušeni su od bede i gladi,
ti što glođu štagod po pustari,
u sumraku, po ruševinama i razvalinama.
4Oni čupaju slez po čestarima
i koren smreke sebi za hranu.
5Oterani su iz društva,
ljudi na njih viču kao na lopova.
6Eno ih u jarugama potoka,
konače po jamama u zemlji i po kamenjarima.
7Zapomažu među grmljem,
skupljaju se u koprivama.
8Sinovi su bezumnika,
soj bezimenih iz zemlje proteranih.
9A sad sam im pesma rugalica,
postao sam priča za njih!
10Gade me se, stoje izdaleka,
ne libe se da me u lice pljunu.
11Jer Bog je razvezao mog šatora uže,
udario me je, a ljudi se na mene razulariše.
12Meni s desna diže se mladalačka rulja,
teraju me da bežim,
protiv mene nasipaju bedeme propasti.
13Ruše mi puteve,
uspešno me razaraju
i za to im pomoć nije potrebna.
14Naviru ko kroz širok procep,
navaljuju preko razvalina.
15Nenadane strahote pale su na mene,
poput vetra razgone mi dostojanstvo,
a moje spasenje nestade ko oblak.
16Sad se duša moja razlila u meni,
jer su me sustigli dani jada.
17Kosti moje noć probada u meni,
bolovi me glođu bez prestanka.
18Odora se moja izobličila od sile velike,
sapela me kao kragna od tunike moje.
19On me je u blato bacio,
sad sam nalik prahu i pepelu.
20Za pomoć ja tebi vapim,
alʼ se ne odazivaš;
a kada sam stao,
na mene si pažnju obratio.
21U krvnika moga si se pretvorio,
silom ruke svoje si me spopao.
22Vinuo si me da vetar zajašem,
rastapaš me u oluji.
23Jer ja znam da me u smrt odvodiš,
u kuću sastanka svih koji su živi.
24Ali niko ne pruža ruku svoju ruini,
makar da za pomoć vapi u propasti svojoj.
25Zar ja nisam zaplakao radi nevoljnika?
Zar mi duša zajecala nije radi ubogoga?
26Ali kad sam čekao na dobro,
zlo je došlo;
kada sam se ponadao svetlu,
pristigla je tama.
27Utroba je moja ustreptala i nije se primirila,
dani patnje su me zadesili.
28Pocrneo hodam, ali ne od sunca;
ustajem u zboru i vičem za pomoć.
29Zbratimljen sam sa šakalima,
prijatelj sam nojevima.
30Pocrnela koža je na meni,
od groznice cvokoću mi kosti.
31Moja lira sad je za kuknjavu,
a svirala moja za plač narikača.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.