3. Mojsijeva 6

1Gospod još reče Mojsiju: 2„Čovek koji učini greh neverstva protiv Gospoda, tako što prevari svoga bližnjega u onome što mu je bilo dano na čuvanje ili u zalog; ili opljačka ili iskoristi svoga bližnjega; 3ili nađe izgubljenu stvar i slaže; ili se lažno zakune za jednu od ovih stvari koju neko može da učini, te se ogreši jednom od njih; 4ako, dakle, ovako zgreši i shvati svoju krivicu i vrati što je opljačkao, ili stekao iskorištavanjem, ili što mu je bilo dano na čuvanje, ili što je našao kao izgubljeno, 5ili bilo šta za šta se lažno zakleo, neka to u celosti isplati vlasniku i nadoda petinu na dan kad prinese žrtvu za svoj greh. 6Za žrtvu za prestup Gospodu neka donese svešteniku iz stada ovna bez mane prema vrednosti koju ti odrediš. 7Kad sveštenik izvrši nad njim obred otkupljenja pred Gospodom, biće mu oprošteno ono čime je navukao na sebe greh, šta god to bilo.“

Svakodnevne žrtve svespalnice

8Gospod reče Mojsiju: 9„Zapovedi Aronu i sinovima Izrailjevim i reci im: ’Ovo je zakon za žrtvu svespalnicu: svespalnica neka ostane na žrtveniku, na mestu spaljivanja, celu noć sve do jutra. Vatra na žrtveniku mora stalno da gori. 10Sveštenik neka obuče svoju lanenu odeću i duge lanene gaće, a onda neka skupi pepeo nakon što oganj sagori svespalnicu na žrtveniku, i istrese ga pored žrtvenika. 11Zatim neka skine sa sebe odeću i obuče drugu odeću, te neka odnese pepeo izvan tabora na čisto mesto. 12Oganj na žrtveniku neka stalno gori; ne sme se gasiti. Neka sveštenik svako jutro naloži drva na oganj, neka na njega složi žrtvu svespalnicu i neka spali salo od žrtava mira. 13Oganj na žrtveniku mora stalno da gori; ne sme se gasiti.

Žitna žrtva

14Ovo je zakon za žitnu žrtvu: Aronovi sinovi neka je prinose pred Gospodom ispred žrtvenika. 15Jedan od njih neka zagrabi šaku brašna i ulja od žitne žrtve i sav tamjan koji je na žitnoj žrtvi, pa neka to spali na žrtveniku kao spomen na ugodan miris Gospodu. 16Što preostane od žrtve neka pojedu Aron i njegovi sinovi; hlebovi neka se jedu bez kvasca na posvećenom mestu; neka ih jedu u dvorištu Šatora od sastanka. 17Ne smeju se peći sa kvascem. Deo od paljenih žrtava koje se meni prinose njima sam dao. To je najsvetiji deo, kao što je žrtva za greh i žrtva za prestup. 18Svaki muškarac od potomaka Aronovih može jesti taj deo od žrtava koje se pale Gospodu. To je večna uredba za sve vaše naraštaje. Ko god ih se dotakne, postaće svet.’“

Žrtva pomazanja

19Gospod je govorio Mojsiju: 20„Ovo je prinos koji će Aron i njegovi sinovi prinositi Gospodu na dan pomazanja: desetinu efe#6,20 Oko 1,6 kg. brašna kao redovnu žitnu žrtvu, polovinu ujutro, a polovinu uveče. 21Neka se priprema na tiganju sa uljem; neka bude dobro umešena. Žitnu žrtvu donesi izlomljenu na komade, pa je prinesi na ugodan miris Gospodu. 22Neka je prinese jedan od Aronovih sinova, koji se pomazuje kao njegov naslednik. To je večna uredba. Žrtva neka se Gospodu potpuno spali. 23Svaka žitna žrtva koju prinosi sveštenik neka se potpuno spali; ne sme se jesti.“

Žrtva za greh

24Gospod reče Mojsiju: 25„Reci Aronu i njegovim sinovima: ’Ovo je zakon za žrtvu za greh: žrtva za greh neka se zakolje pred Gospodom na mestu gde se kolje žrtva svespalnica – presveta je. 26Sveštenik koji prinosi žrtvu za greh može od nje jesti na svetom mestu, u dvorištu Šatora od sastanka. 27Što se god dotakne mesa postaće sveto, a ako krv poprska odeću, operi je na svetom mestu. 28Zemljani lonac u kome se meso kuva mora se nakon toga razbiti, a ako je kuvano u bronzanom loncu, lonac neka se izriba i ispere vodom. 29Svako muško među sveštenicima sme je jesti – presveta je. 30Svaka žrtva za greh čija se krv donosi u Šator od sastanka da se izvrši obred otkupljenja na svetom mestu, neka se ne jede, nego neka se spali vatrom.

Trenutno izabrano:

3. Mojsijeva 6: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj