YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Luka 1:46-80

Luka 1:46-80 NSPL

Onda Marija reče: „Veliča duša moja Gospoda, veseli se duh moj Bogu, mome Spasitelju, jer pogleda na poniznost svoje sluškinje. Evo, od sada će me svi naraštaji zvati blaženom; jer velika je dela Svesilni učinio po meni, sveto je ime njegovo! Milost je njegova nad onima što ga poštuju, od kolena do kolena. Moćna dela učini mišicom svojom, rastera uznosite što su puni sebe, zbaci vladare sa prestola i uzvisi ponižene, gladne nasiti dobrima, a bogate bez ičega otpusti. Pridiže Izrailja, slugu svoga, setivši se svoga milosrđa, kako reče precima našim, Avrahamu i njegovom potomstvu doveka.“ Marija ostade sa Jelisavetom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući. Dođe vreme da Jelisaveta rodi, i ona rodi sina. Njeni susedi i rođaci su čuli da joj je Gospod bio veoma milostiv, pa su se radovali sa njom. Osmoga dana dođu da obrežu dete. Hteli su da mu daju očevo ime – Zaharija, ali majka reče: „Nikako, ime će mu biti Jovan!“ Oni joj rekoše: „Ali, u tvojoj rodbini niko ne nosi to ime.“ Onda znakovima upitaju oca da kaže kako bi on hteo da se dete zove. Zaharija zatraži tablicu i napiše: „Njegovo ime je Jovan.“ Svi su se tome čudili. Odjednom, Zaharija poče da govori i da proslavlja Boga. Strah je obuzeo sve njihove susede, tako da se ovo pročulo po celom gorskom kraju Judeje. Svi koji su ovo čuli, razmišljali su o tome pitajući se: „Šta će biti sa ovim detetom?“ Jer je ruka Gospodnja bila sa njim. A Zaharija, otac Jovanov, ispunjen Svetim Duhom, poče da prorokuje: „Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, što dođe među svoj narod i otkupi ga. Podiže nam silnoga Spasitelja, od roda Davidova, sluge svoga, kako obeća davno preko svojih svetih proroka: da nas spase od naših dušmana i od ruku onih koji nas mrze; da će iskazati milost precima našim i setiti se svoga svetog saveza, po zakletvi datoj praocu našem Avrahamu, da će nam dati: da mu bez straha služimo, od dušmanske ruke izbavljeni, živeći sveto i pravedno pred njim u sve dane naše. A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega. Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih greha, po milostivom srcu Boga našega, od kojeg će nam doći svetlost zore sa visine, da obasja one što žive u tami i pod senkom smrti borave, i da naše stope na put mira usmeri.“ Kada je dečak odrastao i duhovno ojačao, otišao je da živi u pustinji, sve do dana kada se pojavio u javnosti izrailjskog naroda.