14
Isus isceljuje bolesnika u subotu
1Jedne subote je Isus došao u kuću jednog od vodećih fariseja na obed. Okupljeni su pažljivo motrili na njega. 2Uto neki čovek koji je patio od vodene bolesti stade pred Isusa. 3Isus upita znalce Svetog pisma i fariseje: „Da li je dopušteno lečiti subotom ili ne?“ 4Oni su ćutali. Isus prihvati čoveka, isceli ga i pusti ga da ide. 5A njima reče: „Ako nekome od vas sin ili vo upadne u bunar, zar ga neće odmah izvaditi i u subotu?“ 6Na to nisu mogli da mu odgovore.
Traži se poniznost
7 Isus je primetio da su neki gosti birali počasna mesta, pa im je ispričao priču: 8„Kad te neko pozove na svadbu, nemoj da sedneš u pročelje, jer domaćin može da pozove nekog ko je ugledniji od tebe. 9Tada će on, koji je pozvao i tebe i njega, doći i reći: ’Ustupi mu mesto.’ Onda ćeš postiđen zauzeti poslednje mesto. 10Nego, ako te pozovu, idi i zauzmi poslednje mesto. Tada će onaj koji te je pozvao, doći i reći: ’Prijatelju, pomakni se na više.’ Tako ćeš biti počašćen pred svima koji s tobom sede za stolom. 11Jer, svako ko se uznosi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen.“
12A domaćinu reče: „Kad priređuješ ručak ili večeru, ne pozivaj prijatelje, ni braću, ni rodbinu, ni bogate susede, jer bi oni mogli da pozovu tebe i tako ti uzvrate. 13Nego, kad priređuješ gozbu, pozovi siromahe, bogalje, hrome, slepe. 14Tada ćeš biti blažen, jer ne mogu da ti uzvrate, a Bog će ti uzvratiti prilikom vaskrsenja pravednih.“
Velika gozba
15A jedan od gostiju, kada je to čuo, reče mu: „Blaženi su oni koji će biti za trpezom u Carstvu Božijem!“
16 Isus mu reče: „Neki čovek je priredio veliku gozbu i pozvao mnogo ljudi. 17Kad je bilo vreme da gozba počne, poslao je svoga slugu da kaže zvanicama: ’Dođite, sve je već pripravljeno.’
18Ali, svi od reda počnu da se izgovaraju. Prvi mu reče: ’Kupio sam njivu, pa moram da idem da je vidim. Molim te, primi moje izvinjenje.’
19Drugi reče: ’Kupio sam pet jarmova volova, pa idem da vidim valjaju li. Molim te, primi moje izvinjenje.’
20Treći reče: ’Oženio sam se, te zato ne mogu da dođem.’
21Sluga se vrati i javi to svome gospodaru. Gospodar se na to razgnevi i reče svome sluzi: ’Brzo idi na gradske ulice i prolaze i dovedi ovamo siromahe, bogalje, slepe i hrome.’
22Sluga se uskoro vrati i reče: ’Gospodaru, tvoja naredba je izvršena, ali još uvek ima mesta.’
23Tada gospodar reče sluzi: ’Izađi na puteve i međe, pa nateraj ljude da dođu, da mi se napuni kuća. 24Kažem vam da nijedan od onih ljudi koji su bili pozvani neće okusiti moje večere.’“
Cena sledbeništva
25Jednom, dok je veliko mnoštvo naroda putovalo s Isusom, on se okrenu prema njima i reče im: 26„Ko dolazi k meni, a nije mu omrzao njegov otac i majka, žena i deca, braća i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik. 27Ko ne nosi svoj krst i ne sledi me, ne može da bude moj učenik.
28Ako neko od vas hoće da zida kulu, on prvo sedne i proračuna koliki će biti trošak, da vidi ima li dovoljno da završi. 29U protivnom, postaviće temelj, a neće moći da dovrši gradnju. Svi koji to vide, rugaće mu se 30i govoriti: ’Ovaj čovek je počeo da zida, a nije mogao da završi!’
31Ili koji car ide u rat protiv drugog cara, a da prvo ne sedne i razmotri može li da se sa deset hiljada vojnika odupre onome koji ide na njega sa dvadeset hiljada? 32Ako ne može, poslaće izaslanike moćnijem caru dok je ovaj još daleko, da razgovaraju o miru. 33Prema tome, svaki od vas ko se ne odrekne svega što ima, ne može da bude moj učenik.
34So je dobra, ali ako izgubi slanoću, čime li će je povratiti? 35Nije ni za zemlju, ni za đubrivo, nego je izbacuju napolje.
Ko ima uši, neka sluša!“