Zato ga je pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem o tebi? Podnesi izveštaj o svom upravljanju, jer ne možeš više da budeš moj upravitelj.’
Upravitelj reče u sebi: ’Moj gospodar uzima od mene upravu. Šta da radim? Za kopanje nemam snage, a stidim se da prosim. Znam šta ću da uradim, da bi me, kad izgubim službu, ljudi primili u svoje kuće.’
Onda je pozvao k sebi dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Pitao je prvog: ’Koliko duguješ mome gospodaru?’
On odgovori: ’Stotinu bačvica ulja.’ Onda mu reče:
’Uzmi svoju priznanicu i brzo napiši pedeset.’
Onda upita drugog: ’A koliko ti duguješ?’
Dužnik reče: ’Stotinu džakova pšenice.’
On mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i napiši osamdeset.’
Gospodar pohvali nepoštenog upravitelja što je bio snalažljiv. Jer se ljudi ovoga sveta bolje snalaze sa svojim rodom, nego narod svetlosti sa svojim. Ja vam kažem: zemaljsko bogatstvo je nepravedno; ali vi ga upotrebite da steknete sebi prijatelje. Kada ono nestane, bićete primljeni u večne stanove.
Ko je veran u najmanjem, biće veran i u najvećem, a ko je nepošten u najmanjem, biće nepošten i u velikom. Dakle, ako niste bili pouzdani u zemaljskom bogatstvu koje je nepravedno, ko će vam poveriti pravo bogatstvo? I ako se niste pokazali pouzdanima u onom što nije vaše, kako će vam Bog dati ono što je vaše? Nijedan sluga ne može služiti dva gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!“
Kad su fariseji čuli sve ovo, podsmevali su mu se, jer su voleli novac. Isus im reče: „Vi se pred ljudima pravite da ste pravedni, ali Bog poznaje vaša srca. Jer što se među ljudima smatra za izuzetno, to je Bogu gadno.
Zakon i Proroci su se naveštavali do dolaska Jovana Krstitelja. Od tada se propoveda Radosna vest o Carstvu Božijem i svako navaljuje da uđe u njega. Ali je lakše da nebo i zemlja iščeznu, nego da se i jedna crtica u Zakonu ispusti.
Svako ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu. Isto tako i onaj koji se oženi razvedenom čini preljubu.
Bio jednom neki bogataš. Oblačio se u odeću od skerleta i finog lana, i raskošno se gostio svaki dan. Pred njegovim vratima je ležao jedan siromah koji se zvao Lazar, sav u čirevima, željan da se najede mrvica koje su padale sa bogataševog stola. Psi su dolazili i lizali njegove rane.
Kada je siromah umro, anđeli ga odneše k Avrahamu. I bogataš je umro i bio sahranjen. Dok se mučio u Svetu mrtvih, podigao je pogled i izdaleka video Avrahama i Lazara sa njim. Onda povika: ’Oče Avrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči samo vrh svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik, jer se veoma mučim u ovoj vatri!’
Avraham mu odgovori: ’Sinko, seti se da si tokom svoga životnog veka primao dobre stvari, dok je Lazar primao loše. Sada se on ovde teši, a ti se mučiš.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
