Matej 14

Smrt Jovana Krstitelja

1U to vreme je Irod četverovlasnik čuo za Isusa, 2pa je rekao svojim dvoranima: „To je Jovan Krstitelj. On je ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“ 3Irod, naime, beše uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa. 4Jovan je govorio Irodu: „Ti nemaš prava da je imaš za ženu!“ 5Zbog toga je Irod hteo da ga ubije, ali se bojao naroda, jer su Jovana smatrali prorokom.

6Ipak, na Irodov rođendan Irodijadina ćerka je pred gostima odigrala ples. Irodu se toliko dopala, 7da se zakleo da će joj dati što god zatraži. 8A ona, nagovorena od svoje majke, zatraži: „Daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja.“ 9Car se ražalostio, ali je zbog zakletve i zbog okupljenih naredio da joj se da. 10Tako je poslao da se Jovanu odrubi glava u tamnici. 11Jovanovu glavu su doneli na tanjiru i dali devojci, a ona je odnela svojoj majci. 12A Jovanovi učenici dođu, odnesu Jovanovo telo i sahrane ga. Potom odu i jave Isusu.

Isus hrani pet hiljada ljudi

13Kada je Isus to čuo, povukao se odande brodićem na pusto mesto, da bude nasamo. Ipak, narod je to čuo, pa je pešice krenuo iz gradova za njim. 14Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, sažali se na njih, te izleči bolesne u narodu. 15Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo.“ 16A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu.“ 17Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe.“ 18On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“ 19I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. 20Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. 21Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu.

Isus hoda po vodi

22Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. 23Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. 24A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra.

25Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. 26Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše. 27Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ 28A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ 29Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. 30Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“ 31Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“ 32Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. 33Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“

Izlečenja u genisaretskom kraju

34Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. 35Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike. 36Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.

Trenutno izabrano:

Matej 14: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj