15
Isus poučava o unutrašnjoj čistoći
1Tada neki fariseji i znalci Svetog pisma iz Jerusalima pristupe Isusu, pa ga upitaju: 2„Zašto tvoji učenici krše predanje naših starih? Oni, naime, ne peru ruke pre jela!“ 3Isus im uzvrati: „A zašto vi kršite Božiju zapovest zbog svojih uredaba? 4Jer Bog je rekao: ’Poštuj svoga oca i svoju majku’ i: ’Ko naruži oca ili majku, neka se pogubi.’ 5A vi kažete: ’Ako neko kaže svome ocu ili majci: „Sve što ja mogu da ti učinim je žrtveni prinos Bogu“’ – 6taj onda ne treba da se stara o svome ocu. Tako ste ukinuli Božiju reč radi vašeg predanja. 7Licemeri! Dobro je prorokovao Isaija o vama, rekavši:
8’Ovaj narod me poštuje usnama,
ali mu je srce daleko od mene.
9Uzalud je njihova pobožnost;
njihovo učenje naučene su zapovesti ljudske.’“
10Zatim je pozvao narod i rekao: „Slušajte i razumite! 11Čoveka ne čini nečistim ono što ulazi u usta, već ono što izlazi iz usta. To ga čini nečistim!“ 12Tada su mu pristupili njegovi učenici i rekli mu: „Znaš li da su se fariseji uvredili kada su čuli ono što si rekao?“ 13A Isus im odgovori: „Svaka sadnica koju nije posadio Otac moj nebeski biće iskorenjena. 14Pustite ih. Oni su slepci koji vode slepe. A ako slepac vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.“ 15Petar mu reče „Objasni nam ovu priču.“ 16A Isus reče: „Zar i vi još uvek ne razumete? 17Ne shvatate li da sve što ulazi u čovekova usta odlazi u stomak i potom se izbacuje napolje? 18A ono što izlazi iz usta, to izvire iz srca. To čini čoveka nečistim. 19Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, pogrdne reči. 20To čini čoveka nečistim, a jesti neopranim rukama – to čoveka ne čini nečistim.“
Vera jedne Hananejke
21Isus je zatim otišao odande i povukao se u tirske i sidonske oblasti. 22Kad, gle, neka žena Hananejka iz tih krajeva dođe i zavapi: „Gospode, Sine Davidov, smiluj mi se! Moja ćerka se strašno muči, jer je opsednuta zlim duhom.“
23 Isus joj nije odgovorio ni reči. Tada mu pristupiše njegovi učenici moleći ga: „Reci joj da ode, jer ide za nama i viče.“
24Isus joj odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.“
25Žena dođe, pade ničice pred njim te reče: „Gospode, pomozi mi!“
26On joj odgovori: „Nije dobro uzeti hleb deci i baciti ga kučićima.“
27A žena reče: „Da, Gospode, ali i kučići jedu od mrvica koje padaju sa stola njihovih gospodara.“
28Tada joj Isus odgovori: „O, ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude po tvojoj želji.“ Tog istog časa je ozdravila njena ćerka.
Isus isceljuje mnoge
29Isus je otišao odande i došao do Galilejskog jezera. Popeo se na jedno brdo i tamo seo. 30Tada je mnogo naroda došlo k njemu, a među njima mnogo hromih, slepih, bogalja, nemih i mnogo drugih. Položili su ih do njegovih nogu, a on ih je izlečio. 31Narod se divio, pa je, gledajući da nemi govore, da su bogalji isceljeni, da hromi hodaju i da slepi gledaju, dao hvalu Bogu Izrailjevu.
Isus hrani četiri hiljade ljudi
32Isus pozva k sebi svoje učenike, i reče im: „Žao mi je ovog naroda, jer, evo, ima već tri dana od kako su sa mnom, a nemaju šta da jedu. Ja, pak, neću da ih otpremim gladne, da ne malakšu na putu.“ 33A učenici mu odgovore: „Odakle nam u ovoj pustari toliko hleba da se nahrani ovoliko mnoštvo?“ 34Isus ih upita: „Koliko hlebova imate?“ Oni mu rekoše: „Sedam hlebova i nešto ribica.“ 35Tada je Isus zapovedio narodu da poseda po zemlji. 36Onda je uzeo sedam hlebova i one ribice, zahvalio Bogu, te razlomio hlebove i dodavao ih učenicima, a učenici narodu. 37Svi su jeli i nasitili se i još su pokupili sedam punih kotarica preostalih komada. 38A onih koji su jeli bilo je četiri hiljade muškaraca, ne računajući žene i decu. 39Potom je poslao narod kući, ušao u brodić i otišao u krajeve magadanske.