6
Gospodnja parnica protiv Izrailja
1Čujte sada šta govori Gospod:
„Ustani, sa gorama se parniči.
Glas tvoj neka čuju brda.
2O, brda i čvrsti temelji zemljini,
čujte Gospodnji slučaj!
Jer, Gospod se sudi sa svojim narodom
i sa Izrailjem se spori.
3Šta sam ti uradio, narode moj?
Čime sam ti dojadio, odgovori mi?
4Pa ja sam te izveo iz egipatske zemlje,
iz kuće ropstva sam te otkupio
i pred tobom poslao Mojsija,
Arona i Mariju.
5Seti se, molim te, narode moj,
šta je naumio moavski car Valak
i šta mu je govorio Valam, sin Veorov,
šta se zbilo od Sitima do Galgala,
da biste shvatili Gospodnju pravednost.“
6Kako ću Gospodu da pristupim,
savijen ničice pred uzvišenim Bogom?
Da mu pristupim sa svespalnicama
i teladima od godinu dana?
7Hoće li Gospod biti zadovoljan sa hiljadama ovnova,
sa desetinom hiljada potoka ulja?
Da li da prvenca dam za svoje prestupe,
plod utrobe svoje za greh duše moje?
8Objavio ti je Gospod, o, čoveče, šta je dobro
i šta traži od tebe:
samo da činiš pravdu, voliš milosrđe
i pokorno hodaš sa svojim Bogom.
Krivica i kazna Izrailja
9Glas Gospodnji viče gradu
i ko je mudar bojaće se imena tvoga.
„Slušajte žezlo moći i onoga ko ga je ovlastio!#6,9 Ovaj deo stiha može i ovako da se prevede: Slušaj, pleme (Judino)! Ko je onaj što ga je ustanovio (grad)?
10Ima li u kući nepoštenog još uvek nepoštenog blaga
i proklete nepoštene mere?
11Zar ću da budem čist sa nepoštenim terazijama
i sa torbom netačnih tegova?
12Jer su njihovi bogataši puni nasilja,
njegovi stanovnici govore prevaru,
lažljiv im je jezik u ustima.
13I još ću te razboleti udarajući te,
zbog greha ću te pustošiti.
14Ješćeš, a sit nećeš biti.
Bićeš prazan u nutrini svojoj.
Sklanjaćeš, a nećeš osigurati.
A ja ću mač poslati na ono što si osigurao.
15Sejaćeš, ali nećeš žeti,
gazićeš masline i grožđe,
ali se uljem nećeš mazati i vino nećeš piti.
16Držiš Amrijeve uredbe
i sva dela Ahavovog doma.
Ideš po njihovim savetima
i zato sam te predao razaranju,
a tvoj živalj će podneti ruglo
i pogrdu mog naroda.“