Marko 5
5
Isus šalje nečiste duhove u krdo svinja
1Zatim su stigli na suprotnu obalu jezera u gedarinsku oblast. 2Čim je Isus izašao iz lađice, iz groblja istrča pred njega čovek koji je bio opsednut nečistim duhom. 3On je živeo po grobovima. Njega čak ni lancima niko više nije mogao da drži svezanog. 4Mnogo puta je bio vezan okovima i lancima, ali bi on pokidao lance i polomio okove. Niko nije mogao da ga obuzda. 5Danju i noću je tumarao po grobovima i brdima, urlajući i udarajući se kamenjem.
6Kada je izdaleka ugledao Isusa, potrčao je i pao ničice pred njim. 7Onda je kriknuo i rekao: „Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Zaklinjem te Bogom, nemoj me mučiti!“ 8(Isus mu je, naime, već rekao: „Nečisti duše, izlazi iz ovog čoveka!“)
9 Isus ga upita: „Kako ti je ime?“
Nečisti duh mu odgovori: „Ime mi je Legija, jer nas je mnogo.“ 10On je preklinjao Isusa da ih ne istera iz tog kraja.
11A tamo je, pod brdom, paslo veliko krdo svinja. 12„Pošalji nas da uđemo u te svinje“ – zamoliše ga. 13Isus im je to dozvolio. Nečisti dusi izađoše iz čoveka i uđoše u svinje. Istog časa, krdo svinja, oko dve hiljade, sjuri se niz obronak u more i podavi se.
14Na to su se svinjari razbežali i javili to ljudima u gradu i po selima. Narod je došao da vidi šta se dogodilo. 15Kad su došli k Isusu, ugledali su čoveka koji je bio opsednut mnoštvom zlih duhova kako sedi, odeven i pri zdravoj pameti. To ih je uplašilo. 16Očevici su ispričali drugima šta se zbilo sa opsednutim čovekom i svinjama. 17Tada su počeli da mole Isusa da ode iz njihovog kraja.
18A kada je Isus ulazio u lađicu, zamoli ga čovek koji je bio opsednut zlim duhovima da pođe sa njim. 19Međutim, Isus mu to nije dozvolio. Rekao mu je: „Vrati se svojoj kući, k svojima, i reci šta ti je Gospod učinio i kako ti se smilovao.“ 20Čovek je otišao i počeo da govori po Dekapolju šta mu je Isus učinio. Svi su bili zadivljeni.
Jairova ćerka i isceljenje bolesne žene
21Isus se vratio lađicom na drugu obalu jezera. Ponovo se oko njega okupilo veliko mnoštvo ljudi. Dok je stajao uz jezero, 22priđe mu čovek po imenu Jair, starešina tamošnje sinagoge, i pade pred njegove noge. 23Saletao ga je molbama: „Moja ćerka je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da bi ozdravila i živela.“ 24Isus pođe za njim.
Mnogo naroda je išlo za njim gurajući ga. 25Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. 26Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. 27Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. 28Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću.“ 29Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke. 30Isus je odmah osetio da je iz njega izašla sila, pa se okrenuo mnoštvu i upitao: „Ko je dotakao moju odeću?“
31Njegovi učenici mu odgovoriše: „Vidiš i sam koliko se naroda gura oko tebe. Zašto onda pitaš: ’Ko me je dotakao?’“ 32Ali Isus je i dalje gledao oko sebe da vidi onu koja je to učinila. 33Uplašena i uzdrhtala žena je znala šta se dogodilo. Istupila je napred, pala ničice pred Isusa, i rekla mu celu istinu. 34Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.“
35Dok je on još govorio, dođu glasnici iz kuće Jaira, starešine sinagoge, govoreći Jairu: „Tvoja ćerka je umrla. Zašto da i dalje zamaraš učitelja?“
36Isus se nije obazreo na njihove reči, već je rekao starešini: „Ne boj se, samo veruj!“ 37Nikome nije dozvolio da pođe sa njim, osim Petru, Jakovu, Jovanu, bratu Jakovljevom. 38Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. 39On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava.“ 40Oni su mu se, pak, podsmevali.
Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. 41Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!“ (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!“) 42Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni. 43Isus im je onda strogo zapovedio da ne pričaju drugima o ovome i rekao im da daju devojčici da jede.
Trenutno izabrano:
Marko 5: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
Marko 5
5
Isus šalje nečiste duhove u krdo svinja
1Zatim su stigli na suprotnu obalu jezera u gedarinsku oblast. 2Čim je Isus izašao iz lađice, iz groblja istrča pred njega čovek koji je bio opsednut nečistim duhom. 3On je živeo po grobovima. Njega čak ni lancima niko više nije mogao da drži svezanog. 4Mnogo puta je bio vezan okovima i lancima, ali bi on pokidao lance i polomio okove. Niko nije mogao da ga obuzda. 5Danju i noću je tumarao po grobovima i brdima, urlajući i udarajući se kamenjem.
6Kada je izdaleka ugledao Isusa, potrčao je i pao ničice pred njim. 7Onda je kriknuo i rekao: „Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Zaklinjem te Bogom, nemoj me mučiti!“ 8(Isus mu je, naime, već rekao: „Nečisti duše, izlazi iz ovog čoveka!“)
9 Isus ga upita: „Kako ti je ime?“
Nečisti duh mu odgovori: „Ime mi je Legija, jer nas je mnogo.“ 10On je preklinjao Isusa da ih ne istera iz tog kraja.
11A tamo je, pod brdom, paslo veliko krdo svinja. 12„Pošalji nas da uđemo u te svinje“ – zamoliše ga. 13Isus im je to dozvolio. Nečisti dusi izađoše iz čoveka i uđoše u svinje. Istog časa, krdo svinja, oko dve hiljade, sjuri se niz obronak u more i podavi se.
14Na to su se svinjari razbežali i javili to ljudima u gradu i po selima. Narod je došao da vidi šta se dogodilo. 15Kad su došli k Isusu, ugledali su čoveka koji je bio opsednut mnoštvom zlih duhova kako sedi, odeven i pri zdravoj pameti. To ih je uplašilo. 16Očevici su ispričali drugima šta se zbilo sa opsednutim čovekom i svinjama. 17Tada su počeli da mole Isusa da ode iz njihovog kraja.
18A kada je Isus ulazio u lađicu, zamoli ga čovek koji je bio opsednut zlim duhovima da pođe sa njim. 19Međutim, Isus mu to nije dozvolio. Rekao mu je: „Vrati se svojoj kući, k svojima, i reci šta ti je Gospod učinio i kako ti se smilovao.“ 20Čovek je otišao i počeo da govori po Dekapolju šta mu je Isus učinio. Svi su bili zadivljeni.
Jairova ćerka i isceljenje bolesne žene
21Isus se vratio lađicom na drugu obalu jezera. Ponovo se oko njega okupilo veliko mnoštvo ljudi. Dok je stajao uz jezero, 22priđe mu čovek po imenu Jair, starešina tamošnje sinagoge, i pade pred njegove noge. 23Saletao ga je molbama: „Moja ćerka je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da bi ozdravila i živela.“ 24Isus pođe za njim.
Mnogo naroda je išlo za njim gurajući ga. 25Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. 26Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. 27Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. 28Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću.“ 29Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke. 30Isus je odmah osetio da je iz njega izašla sila, pa se okrenuo mnoštvu i upitao: „Ko je dotakao moju odeću?“
31Njegovi učenici mu odgovoriše: „Vidiš i sam koliko se naroda gura oko tebe. Zašto onda pitaš: ’Ko me je dotakao?’“ 32Ali Isus je i dalje gledao oko sebe da vidi onu koja je to učinila. 33Uplašena i uzdrhtala žena je znala šta se dogodilo. Istupila je napred, pala ničice pred Isusa, i rekla mu celu istinu. 34Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.“
35Dok je on još govorio, dođu glasnici iz kuće Jaira, starešine sinagoge, govoreći Jairu: „Tvoja ćerka je umrla. Zašto da i dalje zamaraš učitelja?“
36Isus se nije obazreo na njihove reči, već je rekao starešini: „Ne boj se, samo veruj!“ 37Nikome nije dozvolio da pođe sa njim, osim Petru, Jakovu, Jovanu, bratu Jakovljevom. 38Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. 39On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava.“ 40Oni su mu se, pak, podsmevali.
Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. 41Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!“ (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!“) 42Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni. 43Isus im je onda strogo zapovedio da ne pričaju drugima o ovome i rekao im da daju devojčici da jede.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.