Isus je zatim sazvao Dvanaestoricu i slao ih dvojicu po dvojicu, dajući im moć nad nečistim duhovima.
Zapovedio im je da ne uzimaju sa sobom ni hleba, ni torbe, ni novca u pojasu, osim jednoga štapa: „Obujte samo sandale, i ne nosite sa sobom dva para odeće.“ Rekao im je još: „U koju kuću uđete, u njoj i ostanite, sve dok ne odete iz tog mesta. A ako vas neko mesto ne primi, niti želi da vas sasluša, udaljite se odande i otresite prašinu sa svojih nogu. To će biti dokaz protiv njih.“
Učenici su otišli i propovedali ljudima da se pokaju za svoje grehe. Izagnali su mnoge zle duhove, pomazivali uljem mnoge bolesnike i ozdravljali ih.
I car Irod je čuo za Isusa, jer je njegovo ime postalo dobro poznato. Jedni su govorili: „To je Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“
Drugi su govorili: „To je prorok Ilija.“ Neki su, opet, govorili da je to jedan od proroka.
Kada je to Irod čuo, rekao je: „To je Jovan kome sam ja odrubio glavu. On je ustao iz mrtvih.“
Naime, sam Irod je naredio da uhvate Jovana, da ga svežu i bace u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa, kojom se Irod oženio. Jovan je, naime, govorio Irodu: „Ti nemaš prava na ženu svoga brata!“ Irodijada se zato gnevila na Jovana i htela da ga ubije, ali nije mogla. Naime, Irod se plašio Jovana, znajući da je pravedan i svet čovek i zato ga je štitio. Kad god bi ga slušao, Irod bi se veoma uznemirio. Ipak, rado je slušao Jovana.
Ali, Irodijadi se ukazala prilika. Bilo je to na Irodov rođendan, kada je Irod priredio gozbu za svoje velikaše, vojne zapovednike i vodeće ljude u Galileji. Tada je ušla Irodijadina ćerka i zaplesala, te ugodila Irodu i njegovim zvanicama.
Car reče devojci: „Zatraži od mene što god hoćeš i ja ću ti to dati.“ On joj je uz zakletvu rekao: „Što god da zatražiš, daću ti, pa i polovinu moga carstva.“
Ona izađe iz odaje i reče svojoj majci: „Šta da tražim?“
Ona joj odgovori: „Glavu Jovana Krstitelja.“
Devojka se odmah hitro vratila pred cara i zatražila: „Hoću da mi odmah daš glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.“
Car se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i zbog okupljenih, nije hteo da je odbije. Car odmah posla dželata i naredi mu da donese Jovanovu glavu. Dželat ode i odrubi glavu Jovanu u tamnici, te je donese na tanjiru i dade je devojci, a ona je dade svojoj majci. Kada su to čuli Jovanovi učenici, došli su, uzeli njegovo telo i položili ga u grob.
A apostoli su se okupili oko Isusa i ispričali mu sve što su radili i poučavali. Onda im on reče: „Idite na neko pusto mesto i malo se odmorite.“ Bilo je, naime, mnogo ljudi koji su dolazili i odlazili, pa nisu imali kad da jedu.
Onda su otplovili na neko pusto mesto da budu nasamo. Ipak, mnogi su ih videli kako odlaze i prepoznali ih, pa su ljudi iz svih gradova pešice žurili za njima i stigli tamo pre njih. Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, i sažali se na njih, jer su bili kao stado bez pastira. Tada je počeo da ih uči mnogim stvarima. Kako je već bilo dosta kasno, učenici dođoše k Isusu i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod, neka odu do obližnjih imanja i sela da kupe sebi nešto za jelo.“
„Dajte im vi da jedu“ – reče im Isus.
„Hoćeš li da kupimo hleba za dve stotine srebrnjaka i damo im da jedu?“ – upitaše ga. Isus im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i pogledajte.“
Kada su saznali, rekli su: „Pet hlebova i dve ribe.“
Isus im je onda naredio da posade narod u grupe po zelenoj travi. Narod je posedao u grupama od stotinu i od pedeset ljudi. Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da ih podele narodu. Tako je svima podelio i dve ribe. Svi su jeli i nasitili se. Učenici su, pak, pokupili dvanaest punih kotarica preostalih komada hleba i ribe. Bilo je pet hiljada muškaraca koji su jeli hlebove.
Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, u Vitsaidu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se moli.
Kad se spustilo veče, lađica je bila nasred jezera, dok je Isus bio sam na kopnu. Video je da se njegovi učenici muče veslajući, jer im je duvao protivan vetar. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Hteo je da ih mimoiđe. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su pomislili da je utvara, pa su počeli da viču. Svi su se prepali kada su ga ugledali. Isus im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“
Onda se popeo k njima u brodić, i vetar se umirio. Učenici su bili potpuno smeteni, jer nisu razumeli čudo sa hlebovima; srce im je još bilo tvrdo.
Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Dok je Isus izlazio iz lađice, ljudi su ga odmah prepoznali. Kada su čuli gde se nalazi, rastrčali su se po svoj okolini i počeli da donose k njemu bolesnike na nosilima. Po svim selima, gradovima ili zaseocima u koje je dolazio, ljudi su iznosili bolesnike na trgove, moleći ga da bolesni dotaknu makar rese njegove odeće. Ko god ga je dotakao, bio je izlečen.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
