3
Jao Ninivi
1Jao gradu krvoločnom!
Pun je obmane,
pun je otimačine,
u njemu plena nema da nema.
2Fijuče bič
i tutnje točkovi,
konji su u galopu,
a bojna kola poskakuju.
3Konjanici jure
dok mač seva
i koplje blešti.
Eno mnoštva poklanih,
nema mere težini leševa,
pobijenima nema broja
i ljudi se o mrtve sapliću.
4A to je zbog mnogih bludništava bludnice,
zanosne i vešte u vračanju,
koja prodaje narode svojim bludničenjem
i plemena svojim vračanjima.
5„Evo me protiv tebe – govori Gospod nad vojskama –
da ti preko lica zadignem skutove,
da narodima pokažem tvoju golotinju
i carstvima tvoju sramotu.
6Gadosti ću baciti na vas,
prezreću vas
i učiniti prizorom u koji se zuri.
7Pobeći će od tebe svi koji te budu gledali.
Reći će: ’Opustošena je Niniva!
Ko će da je požali?’
Gde da ti nađem utešitelje?“
8Zar si ti bolja od No-Amona
što prebiva na vodama Nila,
okružen vodama,
kome je more bilo bedem
i kome su more zidine bile.
9Kuš mu je bio snaga, Egipat kome kraja nije bilo,
a Futi i Luvimani su mu pomagali.
10Ipak je otišla u izgnanstvo, u ropstvo.
A i decu su joj smrskali
po uglovima svih ulica.
Za njihove su plemiće bacali žreb,
velikaše su im okovali lancima.
11I još ćeš biti pijana i sakrivena,
tražićeš zaklon pred neprijateljem.
12Sva utvrđenja tvoja su smokve
sa prvim zrelim plodovima koji,
protresu li se,
padaju u usta onog ko bi da ih jede.
13Evo, tvoj je narod
poput žena usred tebe.
Vrata tvoje zemlje će se širom otvoriti neprijateljima tvojim.
Tvoje će rešetke vatra da proguta.
14Nahvataj sebi vode za opsadu!
Ojačaj svoja utvrđenja!
Idi, gacaj u glini,
pravi cigle u kalupima.
15Tamo će te vatra progutati,
mač će te saseći,
proždraće te kao skakavac.
Namnoži se poput skakavaca!
Namnoži se poput gusenica!
16Umnožila si svoje trgovce
da ih je više od zvezda na nebu,
a oni su skakavci što su se izlegli
i odleteli.
17Tvoji stražari su kao gusenice,
tvoje vojskovođe kao roj skakavaca
što se roje na zidinama po hladnom danu.
A kada sunce grane, oni odlete
i ne zna se mesto na kome su?
18Pospani su tvoji pastiri, o, care asirski!
Dvorani tvoji dremaju,
tvoj je narod raštrkan po gorama
i nema ko da ih okupi.
19Stradanju tvome nema leka.
Opaka je tvoja rana.
Svi koji čuju vest o tebi
pljeskaju dlanovima nad tobom,
jer koga nije zahvatila
tvoja istrajna zloba?