35
Levitski gradovi
1Gospod reče Mojsiju na moavskim poljanama kod Jordana nasuprot Jerihona: 2„Zapovedi Izrailjcima neka od svog nasledstva koje poseduju daju Levitima gradove da u njima žive. Daj Levitima i pašnjake koji okružuju gradove. 3Gradovi u kojima će živeti neka budu njihovi, a pašnjaci neka budu za njihovu stoku i sve njihove životinje.
4Neka pašnjaci oko gradova koje ćeš dati Levitima, budu hiljadu lakata#35,4 Oko 500 m. udaljeni od gradskog zida, svuda unaokolo. 5Izvan grada izmeri dve hiljade lakata na istočnoj strani grada, dve hiljade lakata na južnoj strani, dve hiljada lakata na zapadnoj strani i dve hiljade lakata#35,5 Oko 1 km. na severnoj strani, tako da grad bude u sredini. To neka im pripadne kao gradski pašnjaci.
Gradovi-utočišta
6Od gradova koje ćete dati Levitima, šest će biti gradovi-utočišta, gde ćete dozvoliti ubici da pobegne. Uz njih dodajte još četrdeset dva grada. 7Neka bude ukupno četrdeset osam gradova, sa njihovim pašnjacima, koje ćete dati Levitima 8Kad dajete gradove od poseda Izrailjaca, od većih plemena uzmite više, a od manjih uzmite manje. Neka svako pleme ustupi nešto gradova Levitima prema obimu nasledstva koje je primilo.“
9Gospod reče Mojsiju: 10„Govori Izrailjcima i reci im: ’Kad preko Jordana pređete u hanansku zemlju, 11odvojte sebi gradove za gradove-utočišta, gde će pobeći neko ko nehotice ubije čoveka. 12Neka vam ti gradovi budu utočišta od osvetnika, da ubica ne bi umro pre nego što stane na sud pred zajednicu. 13Od gradova koje ćete dati, šest će vam biti gradovi-utočišta. 14Za gradove-utočišta dajte tri grada s druge strane Jordana, a tri grada u hananskoj zemlji. 15Neka ovih šest gradova služe kao utočišta Izrailjcima, strancu i došljaku, gde će pobeći svako ko je nehotice ubio nekoga.
16Ali ako neko udari koga gvozdenom alatkom, te on umre, on je ubica; neka se ubica svakako pogubi. 17Ako neko udari koga kamenom iz ruke od koga se može poginuti, i taj umre, on je ubica; neka se ubica svakako pogubi. 18Ako neko udari koga drvenim predmetom iz ruke od koga se može poginuti, i taj umre, on je ubica; neka se ubica svakako pogubi. 19Krvni osvetnik mora lično da ubije ubicu. Kada ga sretne neka ga ubije. 20Ako neko iz mržnje, namerno, baci nešto na koga, pa ga ubije, 21ili iz neprijateljstva rukom udari koga, pa on umre, neka taj što ga je udario bude svakako pogubljen; ubica je. Neka krvni osvetnik pogubi ubicu kada ga sretne.
22Ali ako ga slučajno gurne bez neprijateljstva, ili ako nehotice baci nešto na njega, 23ili, ne videći ga, slučajno ispusti na njega kakav kamen koji može da usmrti, pa on umre, a pritom mu nije bio neprijatelj, niti je nameravao da mu naudi, 24tada neka zajednica, prema ovim propisima, prosudi između onoga koji je usmrtio i osvetnika. 25Neka zajednica izbavi ubicu iz ruku krvnog osvetnika, i neka ga vrati u grad-utočište u koji je pobegao. Neka ostane u njemu do smrti Prvosveštenika, koji je bio pomazan svetim uljem.
26Ako ubica stupi izvan granice grada-utočišta u koji je pobegao, 27a krvni osvetnik naiđe na njega izvan granice njegovog grada-utočišta, pa krvni osvetnik ubije ubicu, neće biti kriv za prolivenu krv. 28Naime, ubica mora da ostane u gradu-utočištu do smrti Prvosveštenika. Posle smrti Prvosveštenika ubica može da se vrati u zemlju gde ima posed.
29Ovo su uredbe i propisi za vas i vaše naraštaje u svim vašim mestima.
30Ko god ubije čoveka neka se pogubi na svedočanstvo svedoka. Niko ne može da bude osuđen na smrt na osnovu svedočanstva jednog svedoka.
31Ne primajte otkupninu za život ubice koji je kriv za smrt; on mora svakako da se pogubi.
32Ne primajte otkupninu ni za onoga koji je pobegao u svoj grad-utočište, da bi se vratio i živeo u zemlji pre smrti Prvosveštenika.
33Ne oskrnavljujte zemlju u kojoj živite, jer krv oskrnavljuje zemlju. Nikakvo otkupljenje se ne može izvršiti za zemlju na kojoj je prolivena krv, osim krvlju onoga koji ju je prolio. 34Ne oskrnavljujte zemlju u kojoj živite, i gde ja prebivam; jer ja, Gospod, prebivam među Izrailjcima.’“