1
Svrha i tema
1Mudre priče#1,1 Ili: poslovice, mudre izreke. Solomona, Davidovog sina, cara Izrailja:
2da se steknu mudrost i ukor,
pouka razumnim rečima;
3da se primi ukor,
razmišlja o pravdi, o pravednosti i čestitosti;
4da se razboritost lakovernima, znanje
i domišljatost mladima.
5Neka sluša ko je mudar i neka još više shvati,
neka učeni dobije mudar savet:
6da pronikne pouku, zagonetku,
reči mudrih i njihove priče.
7Znanje otpočinje bogobojaznošću,
a mudrost i prekor budale preziru.
Uvod: poziv na prihvatanje mudrosti
Upozorenje na poziv grešnika
8Sine moj, poslušaj pouku oca svoga
i majke svoje savet ne odbacuj.
9Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi
i privesci oko tvoga vrata.
10Sine moj, ako li te grešnici zavode,
ti ne pristaj.
11Kažu li: „Hajde s nama,
u zasedu da legnemo, krv nevinog
i nedužnog hajde da vrebamo!
12Hajde da ih poput Sveta mrtvih#1,12 U izvornom tekstu Šeol, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih. progutamo,
i žive i jedre, kao one što u raku idu.
13Pokupimo sva dobra, sve blago!
Nakrcajmo svoje kuće plenom!
14Sa nama ćeš dobitak da deliš,
nek nam svima bude jedna kesa.“
15Sine moj, nemoj ići putem s njima,
ne daj nozi na njihove staze.
16Jer im noge ka zlu trče
i srljaju da krv liju.
17Uzalud se širi mreža
naočigled ptice.
18Ali oni čekaju u zasedi krv svoju,
vrebaju svoj život.
19Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak,
života koštaju.
Mudrost prekoreva
20Mudrost po ulicama viče,
po trgovima diže glas svoj;
21po raskršćima, u najvećoj vrevi objavljuje,
na ulazima gradskih vrata kazivanja svoja daje:
22„Dokle ćete, lakoverni, voleti lakovernost;
dokle ćete, rugači, u ruganju uživati;
dokle ćete, tupoglavi, mrzeti znanje?
23Obratite se po prekoru mome.
Evo, izliću vam duha svoga,
objaviću vam svoje reči.
24Jer ja sam vas zvala, a vi ste se oglušili,
pružala sam ruku, a niko mario nije;
25sve moje savete ste zanemarili
i prekore moje niste prihvatili.
26Sada ću se i ja smejati propasti vašoj,
rugaću se kad bude došla strahota vaša;
27kad vaša strahota prođe kao razaranje
i propast vaša kao oluja kada huči,
kada vas zadese muka i nevolja.
28Tada će me zvati, a ja se neću odazivati,
tražiće me željno alʼ me neće naći.
29Zato što su mrzeli znanje
i nisu izabrali bogobojaznost;
30moj savet nisu poslušali
i odbacili su svaki moj prekor.
31Zato će jesti plod svog puta,
preješće se saveta svojih.
32Jer lakoverne će upropastiti otpadništvo,
a budale satrće lakomislenost.
33A ko mene sluša živeće spokojno,
siguran, bez bojazni od nedaća.“