Priče Solomonove 20
20
1Vino je podsmevač i žestoko piće svađalica,
nemudar je ko se zbog njih tetura.
2Carevo je nasilje kao rika lavića,
ko ga razdražuje sebi samom škodi.
3Na čast je čoveku da se kloni svađe,
a svaki se bezumnik izbezumi.
4Kad je jesen – lenština ne ore,
kad je žetva – on prosi i oskudeva.
5Duboka je voda zamisao čovekovog srca,
alʼ je crpsti može samo čovek razboriti.
6Mnogi ljudi objavljuju svima svoju dobrotu,
ali ko će naći odanog čoveka?
7Pravednik živi čestitost svoju
i kako su samo blagoslovena deca nakon njega!
8Car koji sedi na sudskom prestolu
pogledom svojim sve zlo rasipa.
9Može li ko reći: „Srce sam svoje očistio,
čist sam od greha svoga“?
10Nejednaki tegovi i mera dvojaka –
oboje su ogavni Gospodu.
11I dete se po delima svojim prepoznaje,
da li su mu dela ispravna i čista.#20,11 Ovaj stih može i ovako da se prevede: Čak i dete delima svojim sakriva svoje prave motive, da ne znaš jesu li mu dela ispravna i čista.
12I uho što čuje i oko što vidi,
i jedno i drugo stvorio je Gospod.
13Ne voli spavanje da ne osiromašiš,
probudi se i naješćeš se hleba.
14„Bezvredno! Bezvredno!“ – govori kupac –
a onda se hvali kada ode svojim putem.
15Postoji zlato i mnoštvo dragulja,
ali učene usne su kao dragoceni nakit.
16Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca,
i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca.
17Čoveku je sladak nepošteni hleb,
ali su mu posle usta peska puna.
18Namere osmisli savetom
i mudrim vođenjem ratuj.
19Ogovarač skita i odaje tajne,
zato se ne petljaj sa brbljivcem.
20Ko proklinje i oca i majku,
svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami.
21U početku naglo zgrnuto nasledstvo
ostaje neblagosloveno na svom kraju.
22Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!“
Čekaj Gospoda da te izbavi.
23Gospodu su mrski nejednaki tegovi
i strašne su terazije nejednake.
24Od Gospoda su čovekovi koraci,
pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put?
25Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno,
a da posle zavete razmatra.
26Car će mudar razvejati zlikovce,
vršidbenim točkom preko njih će preći.
27Svetiljka Gospodnja je čovekov dah,
ispituje dubine nutrine.
28Odanost i istina čuvaju cara,
on odanošću ostaje na prestolu svome.
29Mladiću je čast u njegovoj snazi
a seda je kosa dostojanstvo starih.
30Rane i masnice čiste od zla,
a šiba čisti dubine nutrine.
Trenutno izabrano:
Priče Solomonove 20: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
Priče Solomonove 20
20
1Vino je podsmevač i žestoko piće svađalica,
nemudar je ko se zbog njih tetura.
2Carevo je nasilje kao rika lavića,
ko ga razdražuje sebi samom škodi.
3Na čast je čoveku da se kloni svađe,
a svaki se bezumnik izbezumi.
4Kad je jesen – lenština ne ore,
kad je žetva – on prosi i oskudeva.
5Duboka je voda zamisao čovekovog srca,
alʼ je crpsti može samo čovek razboriti.
6Mnogi ljudi objavljuju svima svoju dobrotu,
ali ko će naći odanog čoveka?
7Pravednik živi čestitost svoju
i kako su samo blagoslovena deca nakon njega!
8Car koji sedi na sudskom prestolu
pogledom svojim sve zlo rasipa.
9Može li ko reći: „Srce sam svoje očistio,
čist sam od greha svoga“?
10Nejednaki tegovi i mera dvojaka –
oboje su ogavni Gospodu.
11I dete se po delima svojim prepoznaje,
da li su mu dela ispravna i čista.#20,11 Ovaj stih može i ovako da se prevede: Čak i dete delima svojim sakriva svoje prave motive, da ne znaš jesu li mu dela ispravna i čista.
12I uho što čuje i oko što vidi,
i jedno i drugo stvorio je Gospod.
13Ne voli spavanje da ne osiromašiš,
probudi se i naješćeš se hleba.
14„Bezvredno! Bezvredno!“ – govori kupac –
a onda se hvali kada ode svojim putem.
15Postoji zlato i mnoštvo dragulja,
ali učene usne su kao dragoceni nakit.
16Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca,
i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca.
17Čoveku je sladak nepošteni hleb,
ali su mu posle usta peska puna.
18Namere osmisli savetom
i mudrim vođenjem ratuj.
19Ogovarač skita i odaje tajne,
zato se ne petljaj sa brbljivcem.
20Ko proklinje i oca i majku,
svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami.
21U početku naglo zgrnuto nasledstvo
ostaje neblagosloveno na svom kraju.
22Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!“
Čekaj Gospoda da te izbavi.
23Gospodu su mrski nejednaki tegovi
i strašne su terazije nejednake.
24Od Gospoda su čovekovi koraci,
pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put?
25Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno,
a da posle zavete razmatra.
26Car će mudar razvejati zlikovce,
vršidbenim točkom preko njih će preći.
27Svetiljka Gospodnja je čovekov dah,
ispituje dubine nutrine.
28Odanost i istina čuvaju cara,
on odanošću ostaje na prestolu svome.
29Mladiću je čast u njegovoj snazi
a seda je kosa dostojanstvo starih.
30Rane i masnice čiste od zla,
a šiba čisti dubine nutrine.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.