26
1Kao sneg leti i kiša o žetvi,
tako čast ne stoji bezumnom.
2Kao kad prhne vrabac i lasta kad odleti,
tako i kletva ne stiže bez povoda.
3Bič je za konja, uzde za magarca,
a batina za leđa bezumnog.
4Ne uzvraćaj bezumnome po bezumlju njegovome,
da i sam ne bi bio njemu nalik.
5Uzvrati bezumnome po bezumlju njegovome,
da sam sebi ne bi bio mudar.
6Noge svoje sam saseca, nasiljem se podnapija
ko poruku šalje rukama bezumnog.
7Kako noge vise oduzetom,
takva je mudra priča u ustima bezumnoga.
8Kamen u praćku veže
ko bezumnom počast daje.
9Trnova grana u ruci pijanca
je mudra priča u ustima bezumnoga.
10Poput strelca što ranjava koga stigne,
takav je čovek što unajmljuje bezumnika
i onaj što unajmljuje prolaznika.
11Vraća se pas na svoju bljuvotinu
kao što se i bezumnik vraća bezumlju svome.
12Vidiš li čoveka koji misli za sebe da je mudar?
Više je nade za bezumnika nego za njega!
13Lenština govori: „Lav je na ulici!
Lav je nasred trga!“
14Na šarkama okreću se vrata,
a lenština na krevetu svome.
15Lenština umače ruku u čanak,
ali je preumoran da ustima svojim je prinese.
16Samom sebi lenština je mudriji
od sedmorice što razborito odgovaraju.
17Psa za uši hvata
ko se u prolazu ljuti zbog tuđe rasprave.
18Kao mahnitavi što baklje,
strele i smrt seje,
19takav je čovek što vara bližnjeg svoga,
pa još kaže: „Nisam li se našalio?!“
20Kada nema drva i vatra se gasi,
kada nema klevetnika i svađa se stiša.
21Ugalj je za žeravicu i drvo za vatru,
a čovek svađalica da potpali svađu.
22Reči klevetnika su kao poslastice
što u stomak klize.
23Posrebrena grnčarija –
to su usne uglađene i zlo srce.
24Onaj koji mrzi skriva se usnama svojim,
a u sebi sakuplja prevaru.
25Ne veruj čoveku umilnog glasa
kome je u srcu sedmostruka gadost.
26On se skriva, mržnju prikriva,
ali će se razotkriti u zboru pokvarenost njegova.
27Ko jamu kopa, sam u nju pada
i ko kamen valja, na njega se svalja.
28Lažljiv jezik mrzi one koje drobi
i usta laskava ruševine prave.